ДОСИЈЕ "ДОЛАР"

или: Све што сте одувек требали да знате о Америчкој пљачци сопствених савезника
                                                                                                           

Пише: Милош Чернишевски
Кад год долар буде у опасности, Америка ће покушати да активира неки сукоб, и на име учешћа НАТО-а у њему опљачка Европу и поремети равнотежу Еура и Долара.

Како је све почело ?
Кад је српска држава била најјача? Кад је производила сребро (са великим процентом злата), и извозила га другима. Мађарска? Кад је производила злато, за владавине Андрије другог Анжујског (1204-1235). 
Шпанија? Кад је довозила бесплатно злато из Јужне Америке, у шеснаестом веку. Но, све су то биле скромне индустрије. Кад је изумљен папирни новац, трошкови његове производње су драстично пали, а количина произведеног новца могла је нарасти до неба.

Први су хиперинфлацију презивели Французи, што је, уз многе друге узроке, резултирало Француском револуцијом.
Новац, наиме, има незгодну особину: Може се производити само до одређене мере, након тога његова вредност пада. На делу је још један од безброј деривата закона о одржању енергије: укупна количина новца и робе који се у истом тренутку налазе на тржишту имају мање-више подједнаку вредност.

После Наполеонових ратова, Енглеска се, због својих колонија, изолованости и моћне флоте, поставила као најјача земља (они воле да кажу: ‘топ дог‘), а њена валута као најстабилнија. Извоз капитала, сетићете се Лењина, једна је од кључних области која одржава енглеску снагу крајем деветнаестог и почетком двадесетог века. Шта је магично у том извозу? Што је потпуно бесплатан за извозника. 
Производња новца, након преласка на папир, кошта око хиљаду пута мање од номиналне његове вредности. Јасно, производња електронског новца кошта далеко мање. Онај ко извози новац добија далеко више од оног што се чини као основни мотив (камата). Наиме, један део новца извезен на тај начин никад се не враћа у земљу порекла. Он, захваљујући снази земље која га производи, улива сигурност онима који га користе у иностранству.

Шта овакав нето извоз капитала значи за земљу извозника? Значи да је, за јефтино произведен новац, у компензацију добила стварну вредност која у пуној мери одговара његовој номиналној (лажној) вредности. Дакле, Енглеска, делимично и Француска, извозећи своју валуту, из свих осталих земаља (пре свега слабашне а огромне Турске) исисавају економску, а тиме и сваку другу снагу.
Није чудо сто су се ти исти Енглези упињали да ту и такву Турску одрже, или да је, ако се већ територијално мора смањивати, черупају сами (Кипар, на Берлинском 
конгресу, Египат, несто касније).

Први светски рат донео је нагли и трајан преокрет. Држава чија је стварна економска снага била највећа, Сједињене америчке државе, својим кредитирањем европских савезника, Енглеске и Француске, преузела је кредитни примат, и долар је од 1918. главна резервна валута читавог света.

Након другог светског рата долар је мање-више једина резервна валута, изузимајући мала острвца, као сто је средња Европа (Еx-Yу, Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Румунија и Бугарска, али земље бившег СССР-а не), где је резервна нека друга валута (у поменутим земљама МАРКА). Докле год је тако, САД могу мирне душе свој годишњи трговински дефицит од 200 милијарди долара затрпавати штампањем новаца, јер се ти новци у принципу не враћају назад, тако да у самој Америци не изазивају инфлацију. 
Инфлацију, уместо тога, изазивају другима. 

Ако у једној земљи осим њене валуте кола и милијарду долара, укупна количина домаћег новца мора бити за ту милијарду долара мања. Ако та држава штампа новце у складу с информацијама о свом бруто годишњем производу, ето белаја.

Ако га, пак, штампа мање, остаје закинута за милијарду долара, које ће, за попуну буџета, морати да намири порезима. Што опет повећава цене, па инфлацију изазива на други начин.

Трећа могућност јесте кресање буџета, но то се ређе догађа, нарочито ако земља има амбиције да дрзи моћну војску. Чак ако таквих амбиција и нема, оне се лако дају произвести, блажим или
јачим звецкањем оружја на њеним границама. Сетимо се како је Реган скрхао СССР својим пројектом ‘Рат звезда‘.
Крајем осамдесетих догодиле су се значајне промене. Источни блок није издржао трку у наоружавању, а европске земље су одлучиле да одлучније крену у уједињавање, укључујући и постепено промовисање сопствене валуте. Ова валута, доцније названа еуро, представља прву праву опасност за долар. Примењиваће се на већем тржисту, како са становишта броја људи, тако и са аспекта укупне вредности робе која ће се на њему размењивати. Осим тога, главна тржиста (бивши источни блок, северна Африка, блиски исток) много су ближа еуро-подручју него Америци, па је и то додатна предност Еура. При том је зона Европске уније, самим тим и Еура, постављена као растућа, наиме границе су намерно отворене за ширење. Пошто постоји читав низ земаља које своју срећну будућност виде у оквирима Европске уније (не дискутујем о квалитету те среће),  оне ће се свакако трудити да се по стандардима што пре приближе Европској унији, самим тим и Еуру. Оно мало земаља Европске уније које нису у еуро-зони (пре свега, Велика Британија) овај тренд неће пореметити. Уосталом, највероватније је да ће се оне веома брзо придружити тренду.

Дакле, шта би се могло очекивати након успостављања рецимо Еура (али потенцијлно и било које друге валуте) као стварне валуте (тренутно је то још увек фикција, али врло чврста фикција)?
Сетићете се финансијске кризе у Азији. Долар је посрнуо, Еуро не. Његово унутрашње тржиште је веће, и мање зависи од спољњег света. Да је Еуро права валута, овај би поремећај изазвао конверзију Долара у Еуро широм света, несташицу Еура, који би или био принуђен на ревалвацију (што се не ради, памтим само да је то једном марка учинила) или на доштампавање. Количина доштампаног новца представљала би чисту зараду европске банке, и могла би се искористити за смањивање издвајања земаља чланица за буџетске издатке. Што би, опет, подстакло привреду, ојачало Еуро, и тако редом.

За то време, огромне, и све веће и веће количине долара сливале би се назад у Америку, која би доживела инфлацију невероватних размера. Пошто ови долари не би могли бити откупљени златним резервама, и пошто, да Американци могу извозом робе да покрију увоз нафте и осталог што довлаче из света (заједно с трошковима стационирања својих трупа по свим деловима земље), они свакако не би имали онај чувени дефицит, вредност долара би падала цак и уколико би се он у самој Америци убрзано повлачио из оптицаја. Тако би се дошло до парадокса: у САД нема новаца за основни промет, а инфлација дивља. Стагфлација. Пропаст. Тотална пропаст.

Шта је други основни извор америчке снаге данас ? Увоз мозгова. Све сами Индуси, Кинези, Руси, чак и Енглези, Шпанци, Немци, а и нашег живља има у незанемарљивом броју. Али, ево ви који сте отишли пеко баре, реците: Да су вам понуђени бољи финансијски услови, бољи услови рада, занимљивији посао, зар не бисте радије остали у Енглеској, Француској, Немачкој или Италији ? 
Дакле, ако би у Америци завладала инфлација какву ми памтимо из 1993, престао би прилив мозгова, и почео одлив. Сједињене државе немају унутрашњу кохеренцију која би даље држала људе на једном месту: Ионако је свако навикнут да се одмах по завршетку средње школе, сели далеко од родитеља, и тако у круг по читавој дрзави, без емотивног везивања за неки град, што је потпуно различито од нашег стања духа.
Дакле, селидба у другу државу њима би била много лакша него нама. Резултат? Крај америчког сна, дефинитиван повратак у Европу. На исти начин како је грчки дух изградио Рим, да би 
се на крају Римско царство одржало управо у – Грчкој (као Ромејско царство, нама познато под погрешним називом Византија).

Међутим, нису Американци узалуд улагали онолико пара у изучавање историје. Више од половине истраживања у области историје на читавом свету финансирају САД. Они историју не посматрају као начин да доказу ко је где први дошао, као неки други (а у корист сопствене штете), већ као базу података о типичним историјским ситуацијама.Они су дуго били у стању да веома прецизно погађају непосредну будућност (пар година унапред), и да предузму одговарајуће акције да ток историје мало преусмере у сопствену корист. Шта су предузели до сада?
Као прво, искористили су распад бивше Југославије за увлачење Европе у глиб, с резултујућим одгађањем настанка Еура.
Овом активношћу дали су и нову улогу НАТО пакту. То је дало десетак година предаха. Онда су потенцирали успавани сукоб на Косову, увукли по други пут (након Босне) НАТО у акцију,
и дугорочно ослабили Еуро, а тиме и све европске валуте (за око 20%). Како?
Сећате ли се како је Клинтон од Конгреса тразио 5.5 милијарди долара за додатно финансирање операција у овом рату?
Представнички дом је одбио ову његову иницијативу и изгласао 11.5 милијарди. На шта се Сенат није слозио, и цифру повећао на 15.5 милијарди. Жељни су бацања пара? Не! САД финансирају НАТО са 25%, дакле осталих 75% има да дају савезници. Дакле, на ових 15.5 милијарди долара, савезници има да улозе још 46.5. Што знаци извлачење својих девизних резерви на сто, и консеквентно слабљење сопствене валуте.
Куда иду ове паре? 99% у САД. Само је Боинг добио наруџбину у вредности од 8.8 милијарди долара за нове томахавке. Нове наруџбине разног другог оружја, побољшана продаја савезницима и трећим земљама, нови замах индустрије.
И шта ради Европа? Почиње да се договара да реактивира Западноевропску унију, свој, од НАТО-а независни, војни савез. Могу да замислим звона која у Вашингтону звоне на узбуну.

Руси не пристају да поново изигравају страшило које би оправдавало даље постојање НАТО-а као инструмента експлоатације западне Европе, Немачке пре свега. Они су од 1945. изиграни од стране Американаца да играју ову улогу (а прави амерички противници били су управо њихови савезници, само тога нису били у потпуности свесни), касније су посустали
и сад не пристају. Мада, мало су се помакли у том смеру, били су принуђени.

Пошто Србија и Ирак ипак не могу трајно заменити Русе, активиран је резервни глобални противник, ком је седамдесетих и осамдесетих омогућено да то постане: Кина.
Бомбардовање кинеске амбасаде никако не може бити грешка, чак је и чувени Џејми Шеј изјавио како је НАТО погрешио у само једном проценту циљева. Њихово је оружје сад тако прецизно да грешака практично нема, сто је предност, али и велика мана.
Дакле, кинеска амбасада гађана је намерно, и циљ је постигнут: кинеско-амерички односи нагло су захладнели, а Европљани су нагло заборавили на идеје о сопственом одбрамбеном савезу. 
Сад ће, кад год долар буде у опасности, моћи да се активира неки сукоб, и на име учешћа НАТО-а у њему опљачка Европа и поремети равнотежа Еура и Долара.

Дакле, краткорочни циљ САД био је оних 46.5 милијарди долара, који служе само као иницијална каписла за чување оних 200 милијарди што годишње Американцима падну с неба на име извоза новца који се у земљу никад не враћа. Са 200 милијарди поклоњених долара свака би земља могла да оствари фантастичне привредне резултате. Колатералне добити, као што су размештање својих трупа на још једном месту на свету, ширење сфере утицаја, ширење своје идеологије, трошење резерви муниције којој истиче рок трајања, испробавање нових оружја и система и, коначно, промовисање хуманистичких принципа (због којих се, тобоже, читава акција водила), нису за занемаривање, али свакако не би биле узрок овако жестоког ангажовања САД.

Велики део америчких прихода последњих година чинио је и доток капитала из Европе и с других страна на име улагања у високотехнолошке новоосноване компаније. То се звало „нова економија“.
Све се сводило на трговину акцијама, а вредност фирми је стално расла, са илузијом да ће то тако остати довека. А онда се догодила криза дот-цом фирми (опет закон о одржању енергије: инпут без аутпута запази се кад-тад), која се претворила у катастрофу након 11. септембра. Доток је престао.

Очито је да је циклус обнове снаге долара све краћи и краћи. 1990. Заливски рат, 1999. Косовски, 2001. затим Авганистан, и Ирак, уз пуну кризу долара. Сваки рат је до сада битно јачао долар. Али, бојим се да ће ускоро понестати добровољаца (ту је још Северна Кореја, можда Иран, Либија, а онда већ треба бити ЈАКО домишљат). Можда би за САД, као и за све остале, било добро да смисле неки нови начин за подстицање своје економије. Овај је већ постао јако опасан, а и ефекти полако ишчезавају. 
Нека се сете Римског и Наполеоновог царства која су пропала кад им је понестало непријатеља, при чему су подјармљени савезници једва дочекали прву прилику да им колективно врате за сву срамоту.

Jedno mišljenje na „ДОСИЈЕ "ДОЛАР"

  1. јасно и тако једноставно.. посебно се код нас багателише њихов "староримски" однос према изучавању историје (учитељица живота) … реафирмација и директно повезивање са античком баштином у нашим тзв. вештачким или новокомпонованим нацијама (како их погрешно зову београдски надобудни доктори наука) – са Македонијом АЛександра и са Илирима у ЦГ – сигурно има везе с обиљем тема у вашем тексту… сигурно се нису сами сетили … ми као народ у модерно доба падамо из идеологије/филозофије..

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s