Dva lica traže krivca (1)


Ko je počeo? To je pitanje koje po pravilu postavlja najobičnija seoska pandurčina kada uđe u polupanu kafanu da interveniše nakon tuče pijanih gostiju… To je prvo što ga nauče kako bi znao da zaštiti sebe i nedužne koji su se zatekli na „licu mesta“, da ih zaštiti tako što će izolovati i onemogućiti onog agresivnog učesnika, onoga ko je sukob izazvao. 
Međutim, taj mudar i nadasve praktičan princip negde se izgubio u ratnom vihoru ’90-tih godina prošlog veka. Veliki scenarista i režiser su održali kasting, odabrali glumce i podelili uloge… Srbi su odabrani za ulogu loših momaka i odjednom više nije važno „ko je počeo“, ko je napadao a ko se branio, federalnoj Armiji u horu je zamereno što se stavila na „srpsku“ stranu – ne udostojivši nas odgovora na pitanje: A kako je Armija mogla da se stavi na stranu onih koji je napadaju,  protiv onih iz čijih se redova popunjava i koji je snabdevaju!?
Na ovakva logična i legitimna pitanja se ne daje odgovor već se prezrivo i „evropski“ trepće okicama u stilu: „bože kakvo glupo pitanje!?“
Bez pretenzija da presuđuje ili da od odgovornosti za katastrofu u kojoj su besmisleno i nepotrebno izgubljeni mnogi životi, razorene porodice, kumstva i prijateljstva, uništene materijalne vrednosti koje su sticale generacije oslobađa bilo koga – (R)evolucija prenosi dva teksta iskopana na Mreži (Vesti), u kojima dva visoko pozicionirana aktera događaja sa početka građanskog rata ’91. daju svoje viđenje istih događaja. 
Serija tekstova bi se lako mogla nazvati i „Dva lica znaju krivca“, ali koga briga šta oni znaju? 
Sudove u obe „susedne i prijateljske države“ sa proevropskim režimima, od kojih jedna čak ima i „prosrpskog“ predsednika – istina očigledno ne zanima… 
Zato, da pročačkamo još malo; ko zna šta se sve može isčeprkati.
Dame i gospodo, bivši partizan-spomeničar, UDB-aš, maspokovac i zaverenik za rušenje ustavnog poretka SFRJ, disident Tuđmanovog režima i noćna mora HDZ-ovih „barakaša“: Josip Boljkovac


„U Slavoniji su napadnuti Srbi, i Jugoslavija a ne Hrvatska. Šušak, Glavaš i Vukojević napali su Srbe u Borovu Selu da bi isprovocirali rat, a iz istog razloga je srušen i most u Osijeku,“ –  tvrdi Boljkovac 

 Kad smo počeli razgovor s Josipom Boljkovcem, hrvatskim ministrom unutrašnjih poslova iz prve polovine 1991. godine o njegovom svedočenju na suđenju Branimiru Glavašu i ostalima optuženima za zločine nad srpskim civilima u Osijeku, najpre je optužio hrvatske medije da su ga „pedantno cenzurisali“. 

• Šta ste to rekli, a mediji nisu preneli?
– Kada me je Glavaš za vreme svedočenja optužio da sam ga gonio zbog rušenja mosta na reci Dravi u Osijeku, s obrazloženjem kako je to uradio da bi se Osijek zaštitio od tenkova JNA, ja sam rekao da je JNA tog momenta bila regularna vojska jedne međunarodno priznate države, a Hrvatska, koja tada još nije bila priznata, deo Jugoslavije. Potom sam obrazlagao ko je tada počeo sa oružanim sukobima u tom delu Slavonije.

• Ko je počeo?
– Rekao sam da su napadnuti Srbi i Jugoslavija, a ne Hrvatska. To je deo mog svedočenja o napadu koji su organizovali Gojko Šušak, Branimir Glavaš i Vice Vukojević protivtenkovskim oružjem, ambrustima, na Borovo Selo. Kao što su tada napali Srbe u tom selu da bi isprovocirali rat, iz istog razloga su srušili i most u Osijeku. 

• Vaš stav o karakteru tog rata razlikuje se od stava hrvatskih zvaničnika?
– To je bi građanski rat koji je nastao kao posledica dogovora između Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana o podeli Bosne i Hercegovine i razmeni stanovništva pomoću etničkog čišćenja. Tuđman je Miloševiću prepustio Bosansku Posavinu a Milošević njemu pomogao da se reši Srba u Krajini. Imam materijalne dokaze da je bivši general JNA i kasnije general hrvatske vojske Milivoj Petković organizovao povlačenje Hrvata iz Bosanske Posavine. 

• Imate li opipljiv dokaz o Miloševićevom iTuđmanovom dogovoru? 
– Navešću samo dva za koja mislim da su prilično upečatljiva. Kad je u Osijeku ubijen šef policije Josiph Reihl Kir, odmah sam doneo odluku o hapšenju ubice i onih koji su to ubistvo organizovali, ali sam istog tog trena smenjen. I gledajte sada kako je Franjo Tuđman objasnio tu moju smenu: „Joža, Slobo takođe misli da ti više ne bi smeo biti na čelu MUP-a“. Mene je zapravo Tuđman smenio u dogovoru s Miloševićem. Evo vam i drugog dokaza. Kada sam u junu 1991, nešto pre nego što je ubijen Kir, bio na razgovorima u Bačkoj Palanci sa tadašnjim srpskim ministrom unutrašnjih poslova Radmilom Bogdanovićem i Mihaljem Kertesom, Bogdanović mi je rekao: „Šefovi su se dogovorili“. Uostalom, šta je kod Miloševića celi rat radio najbliži Tuđmanov suradnik Hrvoje Šarinić? Bio je kod njega najmanje 40 puta. 
Spakovali kofere bežeći od specijalaca iz Niša
• Jednom prilikom ste izjavili da je Tuđman bio kukavica? – Da, bio je, i on i sva ta bulumenta oko njega. I to ću objasniti jednim primerom. Kad su se, još u vreme dok se nije pucalo, a napetost sve više rasla, niški specijalci spustili na zagrebački aerodrom „Pleso“, poslao sam tamo svog čoveka da mi dogovori sastanak sa komandantom te jedinice. Proširila se vest da će specijalci JNA nakon „Plesa“ zauzeti i TV Zagreb i gradsku toplanu. U dogovoru sa državnim vrhom, otišao sam na taj sastanak i sa njega se vratio jedino uveren da je aerodrom stvarno zauzet. Moji sagovornici mi nisu ništa hteli reći o svojim planovima. Ali, i to je izgleda bilo dovoljno da među onima koji su me tamo poslali, dođe do velike pometnje. 

• O čemu se radilo?
To je inače bilo u vreme kada je zarobljen i spušten na taj aerodrom avion pun oružja u kojem je bio hrvatski emigrant Josip Kikaš. Kad sam potom otišao na Becićeve stube, gde je tada bilo sedište HDZ-a, imao sam šta da vidim – okupilo se oko 300 članova familija hrvatskih političara. Svuda koferi, torbe, ranci, saksije sa cvećem… vidim, sprema se bežanija. Čim sam izašao iz automobila sa udaljenosti otprilike 50 metara, obratio mi se prodornim glasom Stipe Mesić: 
– Jooožaaaaa, jesu li se spustili specijalci? 
– Jeeeessuuuu, odgovorim mu ja. 
Kad li masa krenu, pravi stampedo… Padaju žene i deca preko torbi, glinene saksije pucaju, a zemlja iz njih i cveće po svuda pršte, drvene saksije sa fikusima se kotrljaju niz Becićeve stube. Jedva nekako zaustavismo te izbezumljene ljude. Dobro da žrtava nije bilo.
• Kakva je uloga Vladimira Šeksa u svim tim osječkim dramatičnim događajima? – Ja ne znam je li tu bilo nekakve njegove neposredne uloge kad je reč o likvidaciji srpskih civila. Ali jako dobro znam da je on tada bio glavni u Osijeku. On je bio nadređen Glavašu. Zato ga sada na sudu kao svedok i brani. 

• Šta je od toga znao Tuđman?
– Sve. Iz stenograma se može videti da on, kad je bilo reči o
mojoj smeni, ni pomenuo nije ubistvo Reihl-Kira. A ubijen mu je načelnik policije, Goran Zobundžija, predsednik Izvršnog veća i Milan Knežević, odbornik u opštinskoj skupštini. NJegov cilj je bio rat po svaku cenu. Rat nije bio nužnost već namera. Po tom njegovom konceptu Srbi su trebali nestati iz Hrvatske. Kir je ubijen po naredbi iz samog vrha hrvatske države.

• Znači li to po Tuđmanovoj naredbi?
– Sami zaključite!

• Na sudu ste rekli da su vas krajem 1990. i početkom 1991. pripadnici KOS-a, obaveštajne službe bivše JNA, hteli likvidirati u Zagrebu. Otkud vam taj podatak?
– Od moje tadašnje obaveštajne službe. Pa bože moj, radili su i oni svoj posao. Ipak sam je bio hrvatski ministar, a Jugoslavija se raspadala. Ali ne samo oni, i pripadnici ustaške emigracije koji su se vratili u Hrvatsku, hteli su da me ubiju. 

• Zbog čega?
– Zbog toga što sam bio protiv rata i što u vreme dok sam bio ministar unutrašnjih poslova ni jedan Srbin nije otpušten iz tadašnje hrvatske policije. 

• Kakvo je vaše mišljenje o Tuđmanu?
– Ovog puta ću na to pitanje odgovoriti jednim primerom. Javiše meni moji policajci kako je ispred Tuđmanove kuće na Tuškancu nestao spomenik Vladimiru Nazoru. Nazovem ja Tuđmana i pitam ga: „Franjo vidiš li ispred svoje kuće Nazorov spomenik?“. On ode do prozora i umesto da mi jasno odgovori na to moje pitanje, poče da se, onako pritajeno, kikoće: „Hihihihi…“. Ali, čim su tu informaciju o nestanku spomenika objavili neki svetski mediji, Nazor je vraćen gde je bio. Međutim, više od 3.000 srušenih spomenika iz NOB-a do danas nisu vraćeni. Ko je glavni krivac za njihovo rušenje, mislim da potvrđuje upravo ovaj primer sa Nazorovim spomenikom.

Sutra: pukovnik Rajko Novaković, UB 1.A JNA

Priredio za (R)evoluciju: Dragoslav Pavkov

3 mišljenja na „Dva lica traže krivca (1)

  1. "To je bi građanski rat koji je nastao kao posledica dogovora između Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana o podeli Bosne i Hercegovine i razmeni stanovništva pomoću etničkog čišćenja." ово треба да понављао ко папагаји… грађански рат=рат унутар истог народаподела Босне= "оно" са Српском.. то гледе оних патриЈота којима је Српска (вештачака творевина која се може деконструистаи за пар дана "ако се реши" и која се одржава јединио крајњим а режираним идиотизмима друге стране чиме се диригована мржња одржава у народу ) Пијемонт срБства.."реална" анализа ка и вазда

    Sviđa mi se

  2. Вас двојица сте застранили… Један дува, други лади. Онда онај што је дувао постане онај који лади а онај који ладио постане онај који дува. И какво је уопште то питање ''Ко је почео''! Пошто је извесно да не тнате ко је почео ево вам одговорhttp://www.blic.rs/Vesti/Politika/301955/Pogledajte-kako-su-srpska-i-hrvatska-TV-sirili-ratnu-propagandu-istim-vestima

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s