K G B snajka!

Godinama sam uporan u dokazivanju da organizovani kriminal i korupcija postaju gornje geopolitičko sredstvo. Paralelno s tim, uporan sam i u dokazivanju da je zloglasni KGB glavni razbijač SFRJ. Opet se nameće pitanje kakve veze to ima sa tašmajdanskim parkom, Buljaricama ili sa šetnjom nekih brđanskih Crnogoraca po Zakavkazju. Možda su samo htjeli, iz radoznalosti, vidjeti Jetija?

Rusko-sprsko-crnogorsko-hrvatsko uvezano klupko službi i lica iz organizovanog kriminala i korupcije nije ništa drugo nego đavolje klupko, koje ove narode vijekovima drži u zoni geopolitičke žrtve
Piše: Blagoje Grahovac
Godinama sam uporan u dokazivanju da organizovani kriminal i korupcija postaju gornje geopolitičko sredstvo. Uporan sam i u dokazivanju da je zloglasni KGB glavni razbijač SFRJ. KGB je, kao osnovna snaga u razbijanju Jugoslavije, zaigrao na nacionalističku matricu. Treba priznati da je sve to bilo veoma prihvatljivo i nekim političkim krugovima na Zapadu
Nagorno Karabah je jedan od zamrznutih konflikata u Zakavkazju oko koga se preko dvije decenije spore Jermenija i Azerbejdžan. Od raspada SSSR-a svaka vlast Ruske Federacije je davala javnu podršku “svojoj pravoslavnoj jermenskoj braći”, a na štetu Azerbejdžana, prve islamske sekularne države na svijetu. Zemlje Atropatene (svete vatre) stare, kako oni kažu, 2.400 godina.
Ovaj zamrznuti konflikt može biti geopolitička priča.
 Ali, kakve veze s tim ima crnogorska plaža Buljarice? A tek kakve li veze sa geopolitikom ima Tašmajdan, poznati park u centru starog Beograda, sa „Maderom“, kultnim restoranom beogradskih boema? A kakve li tek veze sa geopolitikom ima „šetnja“ po Azerbejdžanu crnogorskog zvaničnika Roćena u pratnji nezvaničnika Đukanovića? Nema nikakve veze, ali, samo dotle dok se u sve to ne umiješaju neki Crnogorci, neki Srbi, neki Hrvati i neki Rusi.
Divno je, prije pola godine, rekonstruisan tašmajdanski park. U njemu je postavljen monumentalni spomenik od bronze. Monumentalniji je od svih što ih Beograd ima. A ima ih na hiljade. Na postamentu od crnog mermera, najmonumentalnijeg od svih spomenika, piše: „Hejdar Alijev, nacionalni lider Azerbejdžana“.
Ceremonija otvaranja spomenika je upriličena zvaničnoj posjeti Beogradu predsjednika Azerbejdžana, Ilhama Alijeva. Poseban „šarm“ toj svečanosti je dao NJ.E. Eldar Hasanov, rezidencijalni ambasador Azerbejdžana u Srbiji, a nerezidencijalni u Crnoj Gori. Ovo je bila posjeta nad posjetama.
Kada državni protokol sve digne na najviši nivo, u znak te posjete se premješta cjelokupni beogradski život. Ali, nastupio je jedan „sitan“ problem. Skoro niko od naučne, intelektualne ili kulturne elite Beograda nije čuo za uspomeničenog čovjeka. Zbog toga se tih dana digla velika frka, mediji su digli uzbunu, ali, samo dok neko nije otkomandovao „STOP“. Ali, ipak nagađanja i danas traju o kom se, zapravo, čovjeku radi.
Godinama sam uporan u dokazivanju da organizovani kriminal i korupcija postaju gornje geopolitičko sredstvo. Paralelno s tim, uporan sam i u dokazivanju da je zloglasni KGB glavni razbijač SFRJ. Opet se nameće pitanje kakve veze to ima sa tašmajdanskim parkom, Buljaricama ili sa šetnjom nekih brđanskih Crnogoraca po Zakavkazju. Možda su samo htjeli, iz radoznalosti, vidjeti Jetija?
Vraćam se višegodišnjoj tvrdnji da je KGB, kao osnovna snaga u razbijanju Jugoslavije, zaigrao na nacionalističku matricu. Treba priznati da je sve to bilo veoma prihvatljivo i nekim političkim krugovima na Zapadu. Nije moglo biti efikasnijeg razbijačkog alata od međusobnog bratoubilačkog sukobljavanja srpskih i hrvatskih nacionalista. I još spregnutih sa svojim mafijama. Samo je trebalo pronaći pogodne vođe. I pronađeni su u dvojici autokratskih vlastoljubaca, Slobodanu Miloševiću i Franji Tuđmanu, koji su se međusobno prijateljski uvažavali.
Nacionalistički i šovinistički pokreti u obje republike, ojačani onima iz Crne Gore, spregnuti sa mafijama, po scenariju i želji vođa su odrađivali „svoj posao“. A Alija Izetbegović je obojici bio teret, što su obilato koristili mafijaši, nacionalisti, šovinisti, a posebno islamisti.
Armijski vrh je neprestano personalno prilagođavan razvoju događaja na terenu, a JNA je, najčešće s razlogom, postajala dežurni krivac za sve i svašta. Reformske snage, s Antom Markovićem na čelu, su na vrijeme prepoznale suludost nastupajućih politika, ali im je zafalilo snage.
Jedan potpredsjednik njegove vlade (utvrdiće se kasnije) bio je pritajena razarajuća bomba iznutra. Nije čudo što je baš taj bio tranzicioni politički komesar za prevođenje Saveza komunista Crne Gore u DPS Crne Gore i dvodecenijski guru „crnogorskog ekonomskog čuda“. Udruženi nacionalisti, islamisti, šovinisti i mafijaši su bili jači od svih, a vođe su likovale u svojim liderskim „podvizima“ i u tragedijama naroda. A ko baš njih dvojicu odabra? Narod ili neko drugi?
Analizirajmo nešto od onog što bi moglo biti važno za period koji je jugoslovenske narode uveo u agoniju. 
1.Na čelu najvažnijeg sektora u KGB je bio Jevgenij Primakov, čovjek koji je kasnije, u vrijeme našeg krvavog bratoubilačkog rata, bio predsednik vlade Ruske Federacije.Njegovo najveće povjerenje, još od ranije, su imali Franjo Gregorić (mag hrvatsko-ruskog „biznisa“) i Josip Manolić. Upravo su njih dvojica imali presudnu ulogu u izboru Franje Tuđmana za nacionalnog lidera Hrvata i bili su prvi predsjednici Vlade nezavisne Republike Hrvatske. 
2.Najveće povjerenje Jevgenija Primakova je imao i Boro Milošević, inače decenijska alfa i omega ruske politike na Balkanu. Boro je, u suštini, izabrao brata Slobodana za svesrpskog vođu.
Milan Roćen, Branko Krga i još neka zvučna imena su Borovi izabranici, čiji rad on i danas nadzire. Momir, Milo i Sveto možda su bili svjesni (a možda i nijesu) da su baš oni bili Roćenovi izabranici, koji je u to vrijeme bio ideološka eminencija iz sjenke u Savezu komunista Crne Gore. 
Sve ostalo je već dobro poznato. Da li je slučajno da su upravo Roćen i Krga, u kritičnom periodu po jugoslovenske narode, upućeni na „diplomatske“ dužnosti u Moskvu?
Da li je slučajno da su baš crnogorski funkcioneri kasnije branili Krgu od smjene sa dužnosti načelnika generalštaba do posljednjeg dana? 
Da li je slučajno da je baš Roćen imenovan za ambasadora SCG u Moskvi, a nerezidencijalno i u Azerbejdžanu? A ko je sve i za čije potrebe ordinirao u ambasadi SRJ i SCG u Moskvi, izvjesno je da će otkriti neko drugi.
Da li ima slučajnosti u tome što je monumentalni spomenik na Tašmajdanu podignut Hejdaru Alijevu, prvom predsjedniku nezavisnog Azerbejdžana i ocu aktuelnog predsjednika Ilhama Alijeva, čija država više nije najsekularnija, a čije vladanje se ocjenjuje jednim od najautokratskijih i najkorumpiranijih?
Da li ima slučajnosti u tome da je, upravo, njegov otac Hejdar Alijev (ovjekovječen monumentalnim spomenikom na Tašmajdanu) bio šef najvažnije uprave KGB u sektoru na čijem čelu je bio Jevgenij Primakov? Da li je baš slučajno da je Eldar Hasanov, tadašnji operativac u upravi Hejdara Alijeva, sada rezidencijalni ambasador u Srbiji, a nerezidencijalni u Crnoj Gori?
Postoji li mogućnost da se, zbog „strateškog“ projekta, na kome predano rade Roćen i Hasanov (dirigovanog iz Moskve), lukovi elipse Azerbejdžan-Srbija-Crna Gora spoje upravo u Buljaricama? Petstotina hiljada evra, dvije luksuzne vile u okviru velikog turističkog kompleksa i deset posto od ukupnih investicija, bi mogli biti inspiracija i garancija uspjeha „projekta“. Za početak…
U geopolitici je nevažno ko će oprati prljavi novac. Važno je znati geopolitički cilj i kome pripadaju procenti, a procenti su uvijek najveća garancija za postizanje cilja. 
Zbog toga, organizovani kriminal i korupcija i jesu postali gornje geopolitičko sredstvo. Iluzija Jermena da će „ruska braća“ još dugo podržavati njihovo nastojanje da zadrže Nagorno Krabah bi ih mogla skupo koštati.
Podgorica je grad pobratim sa Jerevanom, glavnim gradom Jermenije. Jermenija se nalazi u zamrznutom konfliktu sa Azerbejdžanom oko Nagorno Karabaha (visoka crna gora). Da li vrh DPS može riješiti bilo koji problem na pošten način?
Ne, ne može. Da li se iz bilo kog problema može izvući na pošten način? Očigledno je da ne može jer je, na nesreću, ta partija i nastala na velikosrpskom nacionalističkom pokretu i na organizovanom kriminalu i korupciji, koji su u stanju progutati i narod i državu. 
Njihovo naknadno narcisoidno crnogorčenje samo je maska za njihovu osnovnu djelatnost. Buljarice su samo jedan od njihovih „strateških razvojnih projekata“. Izvjesno je da DPS provocira i rizikuje zabranu svoga rada.
Rusko-sprsko-crnogorsko-hrvatsko uvezano klupko službi i lica iz organizovanog kriminala i korupcije nije ništa drugo nego đavolje klupko, koje ove narode vijekovima drži u zoni geopolitičke žrtve. Lukšiću, računi na naplatu dolaze. Izvlači i spašavaj to što je još ostalo od zdravog tkiva. Kako bi cunami društvenih procesa i promjena poštedio bar one nevine.

Autor je general avijacije u penziji i analitičar geopolitike
(Novi Standard/Vijesti)

13 mišljenja na „K G B snajka!

  1. овај се залепио за очигледне чињенице ко пијан за плот..скоро ко Домагој Маргетић… или она будала Брм..ние чудо што их часни патриЈоте са стандарда и нспма толико пљују

    Sviđa mi se

  2. чињенице су чињенице, али тумачење истих… мислим, човек то ради на личној основи… због оваквих "аналитичара геополитике" је јна прошла како је прошла…

    Sviđa mi se

  3. Мислим да је по питању командовања војском и доношења одлука у нашем друштву присутно велико неразумевање; намеравао сам да о овоме нешто напишем на Стандарду одакле је текст, али видевши каква екипа талибана се тамо окупила одустао сам јер би се расправа по обичају извргла у свађу. Дакле, "због оваквих "аналитичара геополитике" је јна прошла како је прошла…"Не постоји специјалност "обавештајац"; у обавештајну или службу безбедности долази се из трупе, команде или установе на препоруку некога из службе, а сви оперативци и начелници имају основни ВЕС у неком роду или оружаних снага. Органи безбедности и обавештајни органи у војној формацији немају могућност да утичу на командовање саставима ако се старешина јединице или установе томе противи. Оперативац Војне безбедносне агенције изнад себе у хијерархији има команданта јединице у коју је постављен и начелника органа који га је у ту јединицу послао. Дакле – он мора да се уклапа у интересе који су често супротстављени; командант мисли да га безбедњак шпијунира док му начелник тражи податке, извештаје и мишљење као да извештава о непријатељској а не јединици сопствене војске. Уверен сам да су команданти јединица од обавештајаца и безбедњака правовремено добили квалитетне информације и процене; заказали су они који су требали да доносе одлуку о томе шта са тим подацима радити. Са друге стране, цео систем је тако постављен да сви играчи један другог "држе за јаја". Пуковник који намерава да каријеру заврши као генерал, у војсци нема будућности ако одбије постављење или задатак који је смислио неки прдоња из кабинета министра или НГШ. Примера који ово доказују има безброј, случај генерала Трифуновића је најпознатији. Тек произведен генерал добија наредбу да преузме команду над Вараждинским корпусом, једном од елитних и најбоље опремљених јединица, јединицом која је требала да дочека евентуалну агресију НАТО… Такво место је сан сваког генерала који тек треба да докаже да онио који су га учинили генералом нису погрешили… Међутим, постоји квака: Пошто се магаре не зове на свадбу да се весели, генерал Трифуновић је добио постављење које су сви други одбили. Команда над јединицом са пар стотина тенкова, транспортера, БОВ-ова, артиљеријским дивизионом и разним другим чудесима из које су претходно ОТПУШТЕНИ ВОЈНИЦИ ПОСЛУЖИОЦИ СРЕДСТАВА ХРВАТСКЕ, СЛОВЕНАЧКЕ, МУСЛИМАНСКЕ И АЛБАНСКЕ НАРОДНОСТИ је подвала а не част. Њему ту јединицу нису дали да би је водио у борбу, већ да би је предао Хрватима али тако да "они" остану чисти. Уосталом, то су му и рекли: Требао је да јуначки погине (план 1.) или да буде осуђен као издајник (план 2.). Како год се окрене нико од "њих" није одговоран ни за шта. Исти случај је и са безбедњацима… Њихов рад слободно можеш да упоредиш са радом (Р)еволуције: Они су известили о свему што су знали и предложили активности – није било никог спремног и способног да донесе одговарајуће одлуке… Ми месецима копамо по интернету, дајемо људима информације, анализе и предлоге – осим пар коментатора, нико се жив не трза… Осим неких патриЈотских сајтова код којих смо изненада постали непопуларни. Заправо – "непопуларни". Значи, нисам стручан и позван да процењујем патриотизам и посвећеност генерала Граховца. Али, познавајући ментални склоп оних који су у позицији да доносе одлуке у војсци, склон сам да верујем да је он свој посао урадио. Они који нису треба да објасне шта их је у томе спречило. Јер подсећам – не ради се ту о неком капетанчићу који командује магацином горива и мазива, већ о људима који осим диплома морају да имају још неке квалитете да би било кога водили било куд.

    Sviđa mi se

  4. игром случаја баш ја сам био први новинар који га је интервјуисао на било ком медиују… човек мисли својом главом.. ја лично у својој новина+рској каријери а ни у ЈНА нисма упознао официра ЈНА који мисли својом главом.., а не видим шта је нетачно у његовом тексту… иначе човек је за дукљане издајник Цре горе за Србе дукљанин а за невладнике националиста..доста сличан нама овде..

    Sviđa mi se

  5. i da za ovakve tekstove se ne dobijaju uhlebljenja o trošku obveznika kao za baqezgarije Anrić dr Čedomira ili Ratka DMitrovića ilii Smajlovičke i Bećkovićke na koje mi se upravoi diže sadržaj iz želudca (gledam utisak nedelje o Ugričiću)

    Sviđa mi se

  6. За мене није спорно да је човек урадио једну анализу на основу њему доступних чињеница, заправо, да је повезао одређене људе и догађаје, па их поређао као пуцле у мозаик. А још ми је мање спорно објашњење Павкова како је наша војска функционисала. Иако сам војску служио као и сваки други, а касније био редован резервиста (сваке две три године су ме цимали по Бубањ потоку на гађање, а једном сам гинуо и по Пасуљанским ливадама), да бих на крају и барут омирисао, не пада ми на памет да се поредим са Драгославом који је то радио као професионалац пар година. А уосталом, моја оцена о војсци практично се у длаку поклапа са његовом и случај Трифуновић процењујем на исти начин, уз додатак да је он тога морао бити свестан као генерал те војске, па све их је знао у прсте, те је стога требао и да унапред реши шта ће и како ће. Али, оставимо сада тај случај, није тема.За мене је тема претенциозан закључак генерала, који се своди на то да је КГБ растурила Југу, а зарад геополитичких интереса. Ја сам стари криптоисторичар, катастрофичар и заверолог, али ми овај његов закључак ни изблиза не пије воду. Рецимо, спомиње Слобу и његов долазак на власт преко брата Боре, а уз помоћ Руса. То је, напросто, смешно. Ми знамо, корак по корак, нацртано је, усликано и описано како се то догодило. Нема то благе везе са животом. И има тога још, али да сада не цепкамо текст и извлачимо сваку личност понаособ, па им требимо ситна цревца, нема смисла. На пример, тај споменик на Ташу може бити аргумент за много штошта, али за дату геополитичку потку делује као да је из цртаћа. Или 500000 еврића у Буљарицама. Ситан је то новац.Да закључим, слажем се да је генерал одлично уочио и повезао људе, боље рећи мафијаше, корупцију и криминал, као и обавештајни и политички шљам, али ми његови крупни и громогласни геополитички закључци из тих повезивања делују, у најмању руку, претерани. Та имена која он врти, мислим само на црногорска, мени делују као да их он спомиње зарад неког личног обрачуна.Заправо, увек се треба приупитати „за чије бабе здравље“, односно, зашто би КГБ разбијао Југу? Који су то геополитички интереси, прво СССР-а, па после само Русије и пар њених прирепака, да разбију Југу? Мислим, који је то ГЕОПОЛИТИЧКИ интерес Русије?

    Sviđa mi se

  7. Следећи пут вечерај после "Утиска…"Знао сам да ћеш заступати изгубљени случај, оног љигавца Угричића што плаће ко пићка на б-92 "…отпустили су човека који је…". Као што ти мрзиш кад је у праву Басара – ја мрзим кад је у праву Ивица Дачић. А у праву је све чешће што су избори ближе.

    Sviđa mi se

  8. Је л'видиш ону живу сличицу горе? Кад млади хулиган опали саобраћајни знак па сам себи сломи нос? Тако пролазе углавном сви аналитичари који нису у милости неког центра моћи… Покрећу теме које се онда окрену против њих. Са генералом Граховцем испаде проблем што поред пензије коју је поштено зарадио у ЈНА и ВЈ (ако није, 'ајде да га кривично пријавимо за превару па нека га ухапсе кад први пут дође у Београд)вероватно прима и неку лову као саветник у органима Црне Горе… Јок, него ће да узму за саветника Лазанског. Његова теза о КГБ-у као разбијачу СФРЈ само на први поглед изгледа натегнуто. Наравно, ја немам аналитичке способности ни информације које је имао (и има) он, али на основу доступних – има ту нешто:1.Паре кваре, туђе паре кваре нарочито.2.Они који се куну у "браћу Русе" заборављају да је Русија увек била империја, чак и као Јељцинова Русија, о оној Стаљиновој да не говоримо… Какав је однос ондашњи КГБ (НКВД) имао према "браћи Србима"? Наравно, ти увек можеш да кажеш да то и нису били прави Руси него Грузини, комунисти, Јевреји, итд, али историјска чињеница је да је на овим просторима као своје савезнике Русија увек пре препознавала Бугаре, Црногорце па и Хрвате него нас. За њихово (империјално) схватање односа у свету ми смо превише непоуздани. Ко рационалан је могао очекивати да ће се агент НКВД Тито '48. окренути идеолошким непријатељима САД и од њих потражити заштиту од Стаљина!? А буди уверен да Руси веома добро знају због чега је Тито сахрањен БАШ у Београду, ко му је испевао оне силне љигаве и увлакачке песмице, ко није хтео да иступи против њега чак и кад му је претила опасност по личну безбедност и живот (Ранковић). Срби воде политику по принципу хоћу-нећу, волим-не волим, озбиљне нације (али то су нације а не руља) то раде озбиљно. Када бивши директор ЦИА напише књигу, та књига се чита као сведочанство човека који је био на извору информација, који можда лично презире проституцију – али проститутке користи да би преко њих добија информације, итд, али чији патриотизам није предмет расправе. Ваљда се побогу подразумева да је неко на тако високом положају патриота!? Код нас се нажалост не подразумева. Код нас увек има "али" и због тога и ова расправа међу истомишљеницима у начелу.Што се тиче Владе Трифуновића; немам никакве емоције према његовом случају, навео сам га само као пример како је та Армија функционисала. И нажалост – функционише и даље. Дух Благоја Аџића је још веома живахан. Не заборави да је ЈНА све "успехе" '91. постигла под командом Кадијевића. А онда је на његово место дошао Аџић. чије постављење смо прославили плотуном по Винковцима, тако снажним да ми је усташки часник касније причао како су мислили да је Звезда опет неког победила у КЕШ… Прво наређење које је нови ССНО дао је било "прекид операција, укопавање и осматрање". Знаш ли шта значи када без икаквог очигледног разлога зауставиш парњачу која вуче 1К тона на отвореној прузи и на узбрдици? Колико је енергије потребно да се цела та скаламерија поново покрене? Онога ко је то учинио, јавност посматра као издајника или будалу, што он заправо – ако је веровати резултатима "патковог теста" на који нас подсећа брмова омиљена аналитичарка – у ствари и јесте. Приче о томе како ми "не знамо све" како је могло бити не знам шта да смо попут Вуковара заузели и Осијек, Задар, Карловац и Загреб су приче за мале Ђокице, исте као ова коју данас прича Коштуница, како би нас НАТО бомбардовао да се 2000-те ишло у други круг избора. Значи – сере кер. А познато је колико едукативно може бити посматрасње кера који сере.

    Sviđa mi se

  9. сам генерал Благоје је лепо повезао Јермене и Србе..Руси у длаку воде исту политику ложења па пуштања да страда праволсавна браћа да би они имали аргументе.. колико су болећљиви према православној браћи Грузинима? валда је иста ситуација ко у Србији – наводно проамерички режим..што би очекивали да ће против нас друкчије да се понашају ..колико су болећљиви према словенској браћи Пољацима и Чесима..није било ниједне истиријске прилике а да они нису ушли у савез са Немцима против њих..о словенској, руској и православној браћи Украјинсима да не говорим..то је бре нација од преко 50 милиона људи ако ние и више а они се према њима понашају ко према неваљалој деци… па и Белорусе су одјебали због цене гаса..

    Sviđa mi se

  10. А таман сам се навикао да дубим на глави… Мислим, све више живим овде, на јужној полулопти, и све мање у земљи (гео)политике. И признајем да ми се овдашња визура више свиђа. Прија. Вратисте ме очас посла у стару бару. Додуше, то је једна од ствари која ми највише фали, коментарисање. Сви су се срозали, чак и Стандард… Надам се да ће блог наставити да привлачи људе.Ево, цитираћу вам самог аутора. “Godinama sam uporan u dokazivanju da organizovani kriminal i korupcija postaju gornje geopolitičko sredstvo. Uporan sam i u dokazivanju da je zloglasni KGB glavni razbijač SFRJ. KGB je, kao osnovna snaga u razbijanju Jugoslavije, zaigrao na nacionalističku matricu. Treba priznati da je sve to bilo veoma prihvatljivo i nekim političkim krugovima na Zapadu.“ Ето, генерал већ на самом почетку текста одаје и једину, али одлучујућу нелогичност у његовој конструкцији – „Treba priznati da je sve to bilo veoma prihvatljivo i nekim političkim krugovima na Zapadu.“ Без обзира што то само овлашно спомиње, у једној реченици и у разводњеној верзији „неких политичких кругова на западу“, ипак и сам признаје да шема коју је поставио има одређену шупљину.У чему је ствар? КГБ је институција совјетске империје, дакле, по дефиницији, једноставно није могуће да једна таква институција ради у корист противника, империје ривала, свог главног противника на геополитичком пољу њиховог глобалног сукоба! Све друго се уклапа, али такав један закључак дисквалификује аналитичара геополитике у „аналитичара геополитике“. И то значи, буквално, да и генерал и ви можете бити у праву у свему осим у главном закључку – „КГБ снајка“. Елем, ја ћу се на тренутак сложити са обојицом. Ево, нека нас Руси историјски мрзе, није важно од када, нека желе да разбију српски народ и државу, нека је њихов циљ мала и слабашна Србијица. И све и да је тако, једноставно није могуће да они заједно са својим глобалним супарником раде на свом сопственом слабљењу и губитку империјалних територија, народа поданика, стратешке предности у одређеном региону и свега осталог, само да би напакостили или се осветили или понизили или штагод друго урадили, неком малом, ситном шрафу из своје империјалне парохије. То су бабе и жабе. То су два нивоа који се и не додирују, то напросто није могуће. Теорија генерала Граховца о КГБ као разбијачу СФРЈ је једна најобичнија фантазија, која нема благе везе са геополитиком! Где сте у историји видели један једини пример да је једна империја сама себи скраћивала уши, у корист друге империје?

    Sviđa mi se

  11. Написах ти одговор, по обичају предугачак и преширок па "ХТМЛ на може да га прихвати…"Због тога сам одлучио да га поставим као текст, а ти види шта ћеш с њим. Поздрав.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s