Рикнуо му телевизор!
пише Будимир Новаковић


У ствари, није му баш рикнуо, али је доживео је оно чувено “ЕИ Ниш“ проклетство – има тон, нема слика! У ствари, није баш да нема слику, али је евидентно нешто почело да попушта у том, далеко-источном производу. Почео је да губи боју. Сивкасто-зеленкасто-жућкаста боја почела je да доминира преко целог екрана.
Па где баш сада!
Сада, када су се завршили годишњи одмори, када је средња дневна температура пала на ниво сношљивости, сада када су сви добили неку боју и лепо затегнуту кожу лица, сада када ће му деца бити цело преподне у школи и када ће на миру моћи да гледа оно шта хоће и колико хоће… па зар сада када ће се, због постигнутог договора са најјачом националном ТВ станицом, наставити преноси из скупштине… баш сада да му рикне телевизор – то се зове малер!
Али, он не би био он, да није имао способност брзог доношења одлука и решавања проблема.
Испративши децу у школу, а супругу на посао – бацио се на телефон. То је, иначе, радио свако јутро од када је остао без посла, чега ради су га “унапредили“ у породичног хаузмајстора.
                      “ Хало! Добар дан! Да ли је то сервис за поправку телевизора? Јесте! Видите, имам мали проблем. Купио сам телевизор на овој последњој акцији… како то мислите да не знате ни прва када је била… али нема везе. Рикнуо ми телевизор – имам тон али немам слику, уствари има слику али су боје избледеле и доминира ми нека лудачка сиво-зеленкасто-жућкаста нијанса. Пре неколико дана сам набавио и најновије уређаје за овај нови систем што сече к’о сабља, али не вреди. Све што гледам је у том тону и то ме нервира. Шта кажете, мислите да је црк’о део за колор… а колико то може да кошта? Колииикккооо! Па цео телевизор није коштао толико! Ви нисте нормални!“ – рекавши ово последње бесно спусти слушалицу.  
Сео је у тросед да се смири и размисли шта да ради. Схватио је да је немоћан јер се у телевизор није разумео ич. Закључио је да мора да зове и друге сервисе, ваљда ће наћи неки јефтинији.
                      “ Хало! Добар дан! Да ли је то сервис за поправку телевизора? Јесте! Видите, имам мали проблем. Купио сам телевизор на овој последњој акцији… како то мислите да не знате ни прва када је била… али нема везе. Рикнуо ми телевизор – имам тон али немам слику, уствари има слику али су боје избледеле и доминира ми нека лудачка сиво-зеленкасто-жућкаста нијанса. Шта кажете! Морам да га донесем до вас па да видите шта му фали… а где се ви налазите – у Земун пољу? Човече па бензин ће да ме кошта више од поправке… шта такси? Ти стварно ниси нормалан! Ало, ало, ало…“ – “Спустио ми, простак, слушалицу“! – помисли.
Почела је да га хвата паника. За два дана почињу ТВ преноси, а он неће моћи да их гледа – како треба. Добро моћи ће да их слуша, то ће му омогућити да буде у току, али није то – то! Воли да им гледа очи! Очи говоре све! О говору тела, док износе своје ставове и ставове своје партије – о томе нема ништа ново да се каже. Оно у чему је највише уживао било је да им гледа лице и прати промену боје (ако је има) док изговарају то што изговарају. Они што порумене, шаљу му сигнал да у њима није све убијено и да им је, макар мало, непријатно зарад оног што саопштавају. Они што се зацрвене су, по њему, аматери који уносе емоције и који треба још много да уче док не савладају политичарски занат. Они што са успехом задржавају исту боју лица, сврставани су у врхунске професионалне политичаре, којима будућност није угрожена, јер и ако се деси да престану да се баве “другим најстаријим занатом на свету“, захваљујући тој својој способности, да не мењају боју лица, моћи ће са успехом да се баве свим коцкарским играма, у којима “блеф“ има одлучујућу улогу.
Да! Почела је да га хвата паника! Морао је да се сабере и да смисли начин како да реши проблем.
                      “Рис! Идемо напоље!“ – позвао је њиховог кућног љубимца који се створио поред њега у трену, весело машући репом.
Изашавши на улицу, приметио је да је тог јутра ваздух неуобичајено свеж – некако резак. Пријала му је та свежина. Пружала му је могућност да ствари посматра другојачије. Пустио је “Рис“-а да га весело прати, док му је мозак грозничаво радио.
Одједном, угледао је натпис с.т.р. “АВА“ -сервис за поправку ТВ и осталих апарата“.
                      “Откуд овај сервис овде“? – помислио је док је убрзавао корак према радњи.
                      “Добар дан“ ! – дочека га весело и насмејано лице времешног мајстора.
                      “Добар дан и вама“ – одговори он. “Откуд ви у овом крају?.. Када сте отворили овај сервис…? Да ли сте ви овде мајстор, или сте задужени само за примање поруџбина…“?
                      “ Ја сам, господине и мајстор и примам апарате… речју – девојка за све. Почео сам да радим у прошлом веку у доба Тита и ево, никако не успевам да престанем… А, који је ваш проблем“?
                      “Видите, имам мали проблем. Купио сам телевизор на овој последњој акцији… шта, ни ви не знате да је била нека прва… али нема везе. Рикнуо ми телевизор – имам тон али немам слику, уствари имам слику али су боје избледеле и доминира ми нека лудачка сиво-зеленкасто-жућкаста нијанса…“
                      “Извините што вас прекидам, али мислим да знам шта је ваш проблем“ – љубазно рече времешни мајстор.
                      “Како можете да знате кад нисте ни видели телевизор…“
                      “Мислим да знам и мислим да не грешим, али ако вам то није проблем, донесите ми ваш телевизор – сигуран сам да ћу моћи да га поправим“ – заврши мајстор разговор.
Излетео је из радње, реско звизнуо “Рис“-у и убрзаним ходом кренуо назад у стан.
Телевизор је био тежак, али он ту тежину није осећао. Мислио је да је тај напор оправдан све и да “матори“ не успе да поправи телевизор.
                      “ Ево мене поново“! – радосно ускликну улазећи у радњу.
                      “Ооо, па то је било баш брзо“ – весело ускликну времешни мајстор. Слушајте господине, ја ћу одмах да се бацим на ваш телевизор, а ви ми, молим вас, оставите ваш број телефона да вам јавим кад буде готово. Ако су моје претпоставке тачне, мислим да ћу проблем решити веома брзо“! – рече мајстор пружајући му потврду о пријему ТВ апарата.
Вратио се кући. Није знао шта ће са собом. Почео је да брише прашину на месту на коме је стајао телевизор – да му спреми место када га буде вратио. Нешто му је говорило да ће овај мајстор успети да отклони квар. Обрисавши прашину, одлучио је да скува себи кафу. И то је брзо било готово. Сео је у своју омиљену бержеру, коју је наследио од свога деде, припалио цигарету, повукао онај први, дубоки дим и таман када је хтео да одсркне први гутљај вреле кафе – тргла га је звоњава телефона.
                      “Хало“ – рече муклим гласом.
                      “Добар дан! Овде је мајстор из радње с.т.р. “АВА“, да ли је то…“
                      “Немојте да ми кажете мајсторе да сте поправили телевизор“ ! – готово да је цикнуо од среће.
                      “Јесам и можете да дођете да га преузмете“ – одговори мајстор.
Ни данас не може да се сети којом брзином је стигао до сервиса. Очигледно великом, јер је изненадио и самог мајстора.
                      “Стварно сте брзи – мора да сте опозиционар“! – весело рече времешни мајстор.
У тренутку пречувши шта му је мајстор рекао, осу канонаду питања:
                      “ Јел поправљен? Да ли сада ради како треба- да ли су боје оне праве? Како сте успели тако брзо да дијагностицирате и отклоните квар? Колико сам дужан – не питам шта кошта“?! – сипао је у даху.
                      “Полако, полако! Једно по једно питање. Све је у реду – у ствари све време је било у реду. Није ми требало много да “провалим“ шта је у питању, Наслућивао сам о чему је, можда, реч – и био сам у праву. Али, пре него што вам кажем шта је било у питању и колико кошта, молим вас да ми потврдите нешто, што ме копка – ви мора да сте опозиционар“!? – рече времешни мајстор.
Почео је да замуцкује:
                      “Да!.. овај… мислим… како сте… и уопште… какве везе то има са телевизором и електроником…“?
                      “Вашем телевизору није фалило ништа – био је само, преко сваке мере упљуван“!    

Jedno mišljenje na „

  1. хеби га, некада смо пљуцкање тренирали на улици, по ћошковима…"Они што са успехом задржавају исту боју лица, сврставани су у врхунске професионалне политичаре, којима будућност није угрожена, јер и ако се деси да престану да се баве ''другим најстаријим занатом на свету'', захваљујући тој својој способности, да не мењају боју лица, моћи ће са успехом да се баве свим коцкарским играма, у којима ''блеф'' има одлучујућу улогу." уз сво могуће уважавање, таквих нема у србији… сви "наши" мењају боју лица и то нема везе са поквареним тв…

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s