Кадрирање

Косово и Метохија су „срце Србије“.Како смо ми лечили то срце? Никако. Држали смо га на скупим лековима који су само продужавали агонију али оздрављења није могло да буде
Ретко или готово никад, видећемо два професора да се бију. Примитивце увек можеш да изманипулишеш и завадиш јер они размишљају главом колективног центра која није њихова

Ђинђића су убили зато што је био превише брз и нестрпљив а „пријатељи“су га навукли на непоштовање процедура
Пише:Драгомир Билић
         „Преко седам гора и седам мора устане једно јутро Аждаја протегне се отвори прозор и каже:Ј….. где ја живим.“ 
Овај виц из филма „Муње“ све ме више подсећа на нашу свакодневницу. Кад боље размислим ово што ми преживљавамо само „Аждаје“ и могу да преживе. Нормални људи не би могли.
Зато што све више и личимо на те „Аждаје“зато нас и заобилазе  у огромном луку. Само онај ко по природи посла мора да има везе са Србијом тај то и чини. Остали нормални су нас одавно ставили на „ИГНОР“. А како и не би кад тек сад неке незамисливе ствари, у нормалним земљама, код нас излазе на видело.
         Нисмо само ми криви за овакво стање у земљи али наша кривица је највећа јер смо својим ћутањима, личним интересима и глупошћу дозволили да нам се све ово догађа. Демократија ти даје право да бираш али ти и налаже одговорност за свој избор. А какве смо ми изборе правили видимо сад кад је клупко почело да се одмотава. Ако се испостави и докаже да пола ствари о којима пишу новине нису тачне, она друга половина је фрапантна и незамислива за сав нормалан свет.
           Није ово стање од јуче. Траје оно вековима а почело је, и завршиће се са фамозним „косовским кадром“. Када ово кажем не мислим ничим да умањим значај наше историје и наше културе која је везана и потиче са територије Косова и Метохије. Овде превасходно мислим на појединце, представнике свих власти које су прошлом и садашњем периоду представљале „Косовски кадар“. Ако боље погледамо у историју ту су увек били људи који су, користећи Косовско-Метохијску митологију, се борили за сопствени интерес и издавали баш то исто Косово и Метохију. Мало је тих „бораца“ за права Срба и остало на својим огњиштима, него како ко политички ојача – правац Србија, а дедовина масно плаћна Шиптарским парама. Онда су заузимали још „чвршће ставове“и трговали преко разних мешетара и криминалаца са тим истим омраженим Шиптарима.
И овде ћу да ставим ограду на већину Срба са Косова и Метохије који тамо живе и боре се за свој опстанак како ко зна и уме и ако су свесни ко их и како представља.
Зашто је то тако?
            Одувек су на Косову и Метохији важила  друга правила у односу на неки други део земље. Одувек се издвајало за то неразвијено подручје и шаком и капом. Помака на боље било је веома мало или готово никаквог. А Косово и Метохија су „срце Србије“. Како смо ми лечили то срце? Никако.  
Држали смо га на скупим лековима који су само продужавали агонију али оздрављења није могло да буде. Право оздрављење се само могло десити и десиће се онда када ми на КиМ ојачамо интелектуални потенцијал и тако спречимо манипулације над људима у било којој етничкој средини.
И пре се знало да је Приштински универзитет расадник политички фабрикованих кадрова,а не стварна образовна институција. Протекционизмом, парама и политичким везама правили су се „косовски кадрови“и онда су се они прелили и на територију уже Србије. Зна се да је сваки интелектуални титулар са смањеним дијапазоном интелектуалног схватања кога поставиш на неку позицију и даш му власт већа опасност за државу него сто сраних агената. Такав својим схватањима затире сваку напредну иницијативу и своди је на ниво баналности јер, из личног искуства, мисли да су сви подкупљиви и купљени. Стварно знање, таквог плаши и труди се да га спречи у сваком смислу. Опет овде стављам ограду јер нису баш сви такви.
Ове моје опсервације не треба схватати као напад него као помоћ да што пре схватимо неке од стварних узрока ситуације у којој се налазимо.
Е, сад ће неко паметан да каже како су њих Шиптари малтретирали па су морали да се исељавају. Јесте тачно је само то је била шиптарска глупост које је подпомогнуто лошим материјалним и интелектуалним стањем ескалирало у злочин. Ретко кад, или готово никад, ћемо да видимо два професора да се бију. Примитивце увек можеш да изманипулишеш и завадиш јер они размишљају главом колективног центра која није њихова. И ту је кључ свега; Тито и остали су фабриковањем лажних интелектуалаца са дипломама утрли пут том КиМ-ом сепаратизму и независности. Сада се то исто догађа са„Мегатрендовањем““Покрагујевањем““Сингидунумизацијом“ итд Србије.
Фабриковањем разноразних менаџера са сумњивим дипломама и  смањењем квалитета  знања у државним образовним установама само настављамо путем нашег растакања.
      И сада долазимо до главног. Прислушкивања.Тога је било и биће.
Почев од Ранковића па до Родића. И тад и сад су на власт долазили приучени политичари паланачког духа који су своју природу задовољавали погледом преко комшијског плота и то нема ко да спречи. А и како то може да се спречи кад је то извор сваке политичке моћи код нас. Сад је то само борба ко ће да узме и обједини „слушалицу“ јер их сад има превише. А и ако успе у томе и то је помак,  јер се тада може фокусирати на праве ствари. Само треба знати које су праве ствари.
Да не знају које су праве ствари видим и по томе што не знају која и колико кола има неки начелник јавне и државне безбедности и ко их кад употребљава тако да и ту оправдану борбу против криминала и корупције доводе до нивоа гротеске.
Питање је зашто наши начелничићи служби имају бољи возни парк од појединих криминалаца и тајкуна и зашто за њих на важи институција путног налога. Тако би се одмах могао индетификовати проблем и пре него што је и настао. Овако са филтрирањем слика испадате смешни. За сад господина Вучића и Николића чува једино то што поштују Устав и законске процедуре. Први пут када се буду огрешили о њих нема их више,  јер онда и они раде мимо закона, а кад си мимо закона за тебе важе правила мафије. Ту милости нема.
Ђинђића су убили зато што је био превише брз и нестрпљив а „пријатељи“су га навукли на непоштовање процедура. То непоштовање је својствено само мафији и онда ту нема праштања. Да поједини полициjски шефови поштују процедуре не би се све ово дешавало и не би нам полиција била у оваквом јадном стању. Али и ту је синдром „косовског кадра“ узео свој данак. Част појединцима.
По мени Полиција и Војска треба да буду строго униформисане у сваком погледу.  Овако од појединих не можемо да разликујемо ко је полицајац а ко лопов.
Важно је да је лоцирање почело а ко преживи причаће!
    

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s