Весна Пешић ИЗНОШЕЊЕ МРТВАЦА

„Ови стални покушаји трговине – дајте да поделимо Косово, па дајте да Косово мењамо за Републику Српску – дакле, они се праве  да они и даље могу да прекрајају границе“

данас би се тешко могло рећи да влада Србије планира прекрајање граница у смислу Милошевићевог пројекта, сем што се управо „прекраја” јужна граница Србије… Исцрпљено друштво, у самоодбрани, избацило је из себе све оне наслаге идеолошког блата као елементе који угрожавају његов опстанак.

Након брзе идеолошке преобразбе, очигледно је да су идеологије потрошна роба која има рок трајања

Нови теоријски оквир би требало што пре експлицирати… 

Image

Моја је теза да се током ове године догодила промена идеолошке природе: одбачена је главна легитимацијска матрица, па се у том смислу може устврдити да смо идеолошки изашли из деведесетих година. Да не би било забуне (што у последње време прати моје текстове), нећу цитирати себе о томе шта је била идеологија деведесетих, него нашу цењену и омиљену историчарку Дубравку Стојановић. Она је у интервјуу за Радио слободна Европа, од првог октобра 2012. године, на питање зашто нисмо изашли из деведесетих одговорила:

“За то има много разлога. (…) Кључно питање је, по мом мишљењу, идеолошко питање, а то је чињеница да се никада није поставило питање идеологије и програма који су Србију одвели у ратове 90-их. Ми стално о ратовима 90-их говоримо као о нечему што нас је затекло, што нам се десило, не знамо како, евентуално говоримо и о ратним злочинима, али ми не говоримо о томе како смо се ми уопште у томе нашли, шта смо ми хтели, који су били циљеви, који су били људи који су то пропагирали – јер то се припремало од почетка или средине 80-их година, то је био врло озбиљан пројекат. Е, тај пројекат просто никада није уздрман, он никада није доведен у питање и то можемо да чујемо у било ком говору свих власти после 2000. године – од овога што данас прети председник Николић да никада и ни по коју цену нећемо одустати, до политике „и Европа и Косово“, Коштуницу већ да не помињем. Према томе, суштински се од тога није одустало. Ови стални покушаји трговине – дајте да поделимо Косово, па дајте да Косово мењамо за Републику Српску – дакле, они се праве да је то све на столу и да они и даље могу да прекрајају границе. Из тога видимо да се Србија није макла од те идеје да ће она своје границе, макар и за педаљ, помаћи. Ту се, према томе, још увек није променила листа приоритета. Још увек на листу приоритета није стало питање каква ћемо ми бити држава, каква ћемо ми бити економија, какво ћемо бити друштво, већ је још увек приоритетно питање колика ћемо ми бити држава. И све док тако стоје приоритети, ми се тешко можемо надати некој промени.”.

Када се издвоје главне поенте те идеологије она јесте промењена, додуше не баш јасним увидима и преиспитивањима, али је она довољно јасно елиминисана, да се могу извући два закључка: први је да смо коначно изашли из деведесетих, и други, да се сада можемо надати променама на боље. Оба закључка дозвољава цитирани интервју наше историчарке. Па ипак, она (као и многи други), не нада се промени на боље, иако се недвојебено слаже да је учињен отклон од идеологије деведесетих. Могућност наде помућује очекивање појачаног ауторитаризма, на шта Дубравка Стојановић прецизно указује у последњој емисији Пешчаника (28.07 2013). Иако тако нешто није искључено, није јасно шта се то ново догодило што би нам дало за право да такво јачање очекујемо. Можда нам предстоји наставак ауторитаризма који ове наше пределе није никада напустио. При том остају докази да је она убитачна идеологија, баш по тачкама како ју је Дубравка описала, скинута с дневног реда реалним потезима, које је требало повући, као што је потписивање Бриселског споразума, његова имплементација, те признање које је Србија добила гарантовањем датума за почетак преговора. Да није реч о некакавој пропаганди, доказује чињеница да је председник Николић ни мање ни више, него у посети Загребу да би присуствовао прослави пријема Хрватске у ЕУ! Када се све то узме у обзир, данас би се тешко могло рећи да влада Србије планира прекрајање граница у смислу Милошевићевог пројекта, сем што се управо „прекраја” јужна граница Србије. То је био услов, тј. рампа за напредовање Србије према ЕУ. Уклањање те рампе довело је до Бриселског споразума који је ова влада потписала, а грађани нису ни бекнули, подржали су споразум.

Занимљиво је питање зашто несумњиви идеолошки преокрет, те излазак из деведестих, не по мојим стандардима већ врсне историчарке каква је Дубравка Стојановић, добија слабашне аплаузе а много јача сумњичења да ће чим ова фаза прође, дакле и без идеологије великосрпског национализма која је била објашњење за све, наше небо бити прекривено црним облацима ауторитаризма и то под окриљем саме ЕУ. Који је то нови или стари теоријски (интерпретативни) оквир који таква очекивања објашњава, за сада није познат. Нови теоријски оквир би требало што пре експлицирати, јер иначе не бисмо могли објаснити а још мање спречавати такав развој догађаја, макар и слабим средствима којима располажемо у ситуацији посустале опозиције. Експликација нове парадигме представља и нашу обавезу, јер смо стару, ону о милошевићевском национализму годинама рабили као узрок ратова, кланица и свих могућих недаћа и катастрофа које су се догодиле. И нисмо грешили. Чак и више од тога: управо смо антиевропејством и великосрпском идеологијом тумачили не само последњу деоницу српске историје, него и њена последња два века. И положај жене и деце у Србији 19. века, те породични живот и грађански законик који га уређује, објашњава се српском националном идејом и припремом нових нараштаја да на себе преузму освету за Косово (Дубравка Стојановић, Иза завесе: Огледи из друштвене историје Србије, 1890-1914, Удружење за друштвену историју, Београд 2013). Историчари читаве једне школе су на том оквиру базирали готово све своје историјске интерпретације, нарочито оне које се односе на спори развој и модернизацију Србије. Додуше, томе се с правом додавала и патријархална ауторитарност, мада је то општа карактеристика свих заосталих друштава на периферији Европе, и није некаква српска специфичност.

Након што је исхлапео експанзивни и осветнички национализам, у најмању руку би се требало запитати зашто нема ниједне озбиљне и стручне анализе која би објаснила како је напрасно дошло до тога да власт одбаци своју дуготрајну идеолошку легитимацију, која је неспорно важила за сваку власт последњих 25 година. А, како смо видели, важила је и као интерпретативни оквир за новију српску историју деветнаестог и двадесетог века. То се, претпостављам догодило као друштвена промена, коју је власт препознала и заиграла на сигурну карту. Исцрпљено друштво, у самоодбрани, избацило је из себе све оне наслаге идеолошког блата као елементе који угрожавају његов опстанак.

Сем Коштунице и Амфилохија мало се ко данас чуди како то да Видовдан није више дан небеске Србије и прослава пораза на Косову пољу, него дан прославе европске победе Србије? А народ мртав-хладан слуша нову причу о Видовдану и одобрава, јер ју је сам себи већ испричао. Његове старе вође брутално изговарају харизматичне речи: „Све што сте до сада знали о Видовдану – заборавите“. И заборавили су, само су се Коштуничини мало прошетали Београдом. То је, кажу наше вође, скроз митска ствар, једна причица, која се догодила пре 624 године. После толико векова, Србији више није потребна прича која вуче у назад и слави пораз, у глас изговарају Дачић и Вучић. Од сада Видовдан ће славити успехе и нове победе које стоје пред нама. Не знам да ли стварно или фингирано, овако окренута ка будућности, власт нас уверава да се ни у теорији више не окрећемо у прошлост и видовданско губитништво. Далеко му била лепа кућа. Мит је мртав, вива ла вида. Слави се живот, а не смрт. То је сада нова Србија, поручује власт. Може и треба зној, али никако крв. И све тако, и у том стилу.

Након брзе идеолошке преобразбе, очигледно је да су идеологије потрошна роба која има рок трајања. Крајем осамдесетих година, када је букнуо српски национализам, упитала сам Милована Ђиласа, како је то могуће да се већина дојучерашњих комуниста преобратила у националисте. Он ми је одговорио да је то зато што нису били прави комунисти. Ето, сада су се националисти преобратили у водеће проевропске снаге, па да ли је одговор опет исти: нису били прави националисти? Ја мислим да није. Јесу били прави и једни и други, али им се испречила стварност. Баш као и самом Ђиласу. Пошто пара-религијске идеологије као што је комунистичка, или архаичне, тј. природне (етничке) идеологије не маре за последице, између њих и стварности неизбежно се ствара све већи јаз који не може вечно да се увећава. Када идеологија угрози репродукцију друштва и опстанак заједнице, она ће довести или до самоуништења, или ће идеологија почети да се круни, па затим и урушава, као кула од карата. То се десило са комунизмом. А то се десило и са српским национализмом који је неспорно довео друштво на ивицу опстанка. Нема ничег лошег у тврдњи да је националистичка идеологија из деведестих експресно поражена прагматичним разлозима, мада они нису сами за себе могући без увиђања да постоје бољи путеви него они који воде у пропаст.

И да закључим. Уклоњен је онај малигни, идеолошкији слој, који је нанео непроцењиву штету. Видели смо да ни тог мртваца није лако изнети из куће. То смо изношење гледали последњих шест месеци. Тада се и увукла она сумња коју сам поменула. Изнета је мртва идеологија али готово ниједан људски мртвац. Они су сви преживели, па се и размилели по министарствима, управним одборима, локалним управама, медијима, предузећима, културним установама, ма свуда су места заузели ти заражени пацови. Ако се врх пирамиде освестио, немогуће да се то и пацовима догодило. Отуда оправдана сумња да ли ће мртва идеологија бити замењена новом, рационалним и вредносним оријентирима које нуди приступање Европској унији. Или ће се исповртети већ нека нова подвала како би се кадрови спасли, немушто и потуљено. Колико видим, најчешће се предвиђа обнова ауторитаризма, о том ривајвалу се већ увелико говори, мада ми то звучи неубедљиво јер се сада више не зна где су му идеолошки корени. Може бити само наставка већ постојећег ауторитаризма који сам систем производи, по начину свог функционисања, без неких нових и већих последица. Додуше, оне се могу увећати због несналажења и слабости опозиције. Јер, кад власт нема опозицију да јој дува за врат, свака ће се раскомотити и дегенерисати. За сада се маше претпоставком да ће се, наводно, ауторитаризам размахати под окриљем саме ЕУ, све док Србија испуњава њене интересе. А нема других њених интереса, сем оних које хоће истерати на Косову, а то је већ ундерwаy и под контролом.

Мени није јасно како се теза о злоупотреби ЕУ може озбиљно бранити. Да ли је то нека посебна, наша, способност? Како ће то наши политички махери претворити дуго чекану Европу у заклон за своје ауторитарно, коруптивно и пљачкашко дивљање? Овакав сценарио није немогућ, али би он значио или одустајање од европског пута, или да се Европа толико изопачила да је сама постала помоћник ауторитарном подривању институција будућих чланица. Пре би се рекло да се овакве претпоставке уклапају у превазиђену идеологију „затвореног круга”. При том сам свесна колико су тесна врата, кроз која неразвијена и заостала друштва треба да се провуку. Тачно је да је идентитет у Србији ауторитаран и традиционалистички, и да ће он морати да се мења, али ће се он мењати тек процесима европеизације. Нису нереалне сумње да се данашња ЕУ мало интересује за унутрашње прилике потенцијалних чланица, али поучена досадашњим искуством, не верујем да ће толико полудети да постане заклон за помахнитали српски ауторитаризам, или било који други.

http://dvogled.rs

Jedno mišljenje na „Весна Пешић ИЗНОШЕЊЕ МРТВАЦА

  1. Povratni ping: Драгослав Павков: Јеца и Цеца vs. One man band | P R E V R A T

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s