Драган Томић: Муке по патриотама

patriotski blok

Кључни пропусти у концепцијама патриотског блока, јесу тема овог текста. Он се пише не из разлога да се ова струја на политичкој сцени Србије дискредитује, већ из жеље да се постави на исправним темељима. Сви програми патриотског блока, падају у воду, по неколико основа.

Прва ставка где они падају на испиту јесте мотивација.

Патриоте нису у стању да мотивишу друштво за своје циљеве јер им ставови одишу дубоком неискреношћу, што их у коначном обрачуну чини лажним а самим тим и одбојним. Међтуим, мишљења сам да тај проблем има сасвим другачији корен од онога који је званично прихваћен. Наиме, не ради се ту толико о личној сујети и нарцисоидном карактеру и устројству, его центричном и етно-центричном погледу на свет колико пре свега о дубоком не разумевању света око себе и свог места у истом. Не могућност да се лоцира у поретку ствари, јесте традиционална црта свих политичких покрета и партија али и идеологија у Србији од самог почетка новије историје (1804). Да сведем, патриотама недостаје пре свега капацитет за то што они желе да ураде а не жеља и мотивација да то раде. Другим речима њима недостаје прво разумевање па знање и на крају средства да ураде то што желе. Фрустрација која настаје услед оваквог стања ствари, додатно појачава страх и очај који је главна мотивациона покретачка сила патриотског блока. На овом месту, долазимо до суштине мотивационог потенцијала патриотског блока и његовог највећег проблема.

 База патриота није позитивна, она се не ослања на вери, нади и љубави, већ је негативна и ослања се на очају,страху и мржњи.

 Анализирајући њихове програме, приметио сам да им сваки текст почиње са флоскулом, “Полазећи од чињенице да је Србији лоше и да је Србија у опасности, а у опасности је јер МИ нисмо на власти, избор НАС је једина шанса за спас Србије јер ми ЈЕДИНИ ЖЕЛИМО Србији добро и због тога смо НЕПОГРЕШИВИ и једино ИСПРАВНИ “. Овакав став је дубоко одбојан, јер имплицриа, да пошто су непогрешиви и једино исправни, они никада не могу бити смењени и да ће учинити све да до њихове смене не дође. Јер зашто би, зашто би неко мењао нешто што је исправно и праведно? Тај неко то може да уради једино ако је лош и зао а са лошим и злим, преговора нема. Ово аутоматски доводи патријоте под директан удар, либералних хедона и лелемуда који им обарају сваки покушај да се успоставе као конкурент и као алтернатива, јер исправно препознају недостатак капацитета (знања и вештине) код патриота, које они безузпешно покушавају да маскирају црквом и Богом, за променом. Промену овде треба схватити у једном широком смислу. Промену треба схватити као валуту којом се тргује на политичкој берзи. Ако убедите гласаче у могућност промене, то аутоматски повећава вредност ваше политичке партије и шансе да једном када додђете на власт, дебело наплатите исту. Пример ДС и би-жутерије то најбоље показује. Констатно инсистирајући на концепту вечитости и не променљивости, валута патриота на политичкој сцени има веома малу вредност и због тога не успева да се наметне као конкурент а камоли као алтернатива у политичком животу. Стога она служи за поткусуривање што јој даље умањује и онако малу вредност.

Међутим, као кусур, патриотски блок мора стално бити држан у каси, што чини да они стално морају бити присутини али само као кусур. Ово патриотском блоку пружа наду да ће, временом, постати валута, како се политичка каса Србије празни те они управо у “времену” виде своју највећу шансу. Оно што не схватају јесте, да у моменту када се полтичка каса Србије испразни и они остану као једина валута у Србији, они ће и даље бити сића. А политичко тело Србије, дебело навучено на новац за сићу не мари те стога овакав став, патриота их води директно у пропаст. Јер инсистриање на “времену које тек долази” као залогу за успех, патриотски блок констатно врши сопствену девалвацију и осигурава сопствени нестанак.

Ово је нормално, у ситуацији када је, као што сам раније рекао, цео патриотски систем базиран на ауто деструкцији и деструкцији, то јест када је база страх,очај и мржња а не вера, нада и љубав. Њихов напор да то сакрију и да преставе као веру,наду и љубав, је лаж која је свима очигледна и темељ је онога што патриоте чини не убедљивим и вештачким.

Друга ставка где патриотски блок пада јесте капацитет.

Капацитет патриотског у квалитативном смислу је мизерно мали и главни разлог за то лежи у реакционарној природи патриотског блока. Патриотски реакционизам се заснива на критици и то је оно што га чини реакционарним. Када се погледа временски, историјат патриотског блока, види се да је “Образ” основан 1993, пошто је распад СФРЈ почео и пошто је постало јасно да од “славне војске” нема ништа, то јест он је реакција на пораз. Потом следе “Двери”, 1999 године, као реакција на бомбардовање и губитак Косова и на крају “ Наши” 2006 године као реакција на Косово али и тежње Црне Горе за незавишношћу. Њихова реакција је критика и, некада сасвим не примерено ликовање, над учињеним. Ово чини да патриотски блок, није способан да изврши пројекцију, да предвиди будућност већ увек каска за догађајима. Парадокслано, агресивно себе намећући као вође, он због немогућности да предвиди будућност, он постаје главна претња за Србију коју жели да сачува. Још је бизарнија чињеница да они то у опше не крију, већ поносито истичу, када усвајају ставове и учења “светосаваца” Дожича, Велимировича и Поповича, људе који су својевољно изманипулисани од стране Енглеске Круне и НКВД-а и нису успели да предвиде ток догађаја због чега је народ платио превисоку цену. До последњег момента ти људи су инсистирали на слепилу и тврдњи да виде више и даље од осталих што је довело до епске пропасти не само Српског националног програма и СПЦ већ и до биолошког нестанка Срба. Оно што ову причу чини тотално перверзном, јесте да они сво време се позивају на историју и на традицију, са посебним освртом на Косовску битку и Косовски завет. Оно што патриоте тотално не успевају да синтетишу, јесте да је пре Косовског боја била Маричка битка и да је тадашња Српска властела, активно ишла у сусрет догађајима у покушају да их предупреди уместо да каска за њима. Косовски бој јесте последња битка у серији битака које су јој предходиле а све оне вођене су из потребе да се догађаји ПРЕДУПРЕДЕ и вођене су са АКТИВНОГ становишта а не са ПАСИВНОГ. Поставља се питање, како то онда патриоте упорним инсистирањем на критици то јест пасивности, мисле да поштују традицију и историју која се де факто базира на активном ставу?

Природа малог квалитативног капацитета патриотских снага је за мене мистерија коју покушавам да откријем. Тренутно сам успео да формулишем две главне теорије по којој је ово могуће. Први је да је позадина патриота пре свега комунистичка негативна селекција и наслеђе, то јест да су углавном вође патриота богата дечица комунистичких функционера која су разочарана што морају да уложе напор да би доживотно живела на Сењаку и Дедињу и возила БМВ јер себе сматрају предодређеним за то, јер су деца “вођа”. Дакле у питању је кодекс глутеуса.

Друга теорија јесте сакрална и огледа се у учењу Православне цркве, која тежи да ствари НЕ СПОЗНА већ да их увек МИСТИФИКУЈЕ. Како је у Православљу, Бог умом не докучив, докази за његово постојање се базирају на ЧУДИМА, то јест манифестују се појавно. Што значи да тек када се нешто деси то може да се примети. Тако да ако је то што се деси добро, то је знак милости Божије а ако је лоше то је Божиј гнев. Дакле разлог зашто се нешто десило је увек мистичан и не докучив и тумачи се као Божија воља те се тако аутоматски и без размишљања прихвата и уважава. На ово се надовезује и прича о Србима као народу простора, који увек одговоре на будућност тражи у прошлости, јер је везано за циклично схватање времена а не за његов линеарни ток. Зато увек постоји та потреба да се одлуке доносе на “дане”, видовдане, сретења, врбице, кукољдане јер се верује да ти дани носе “мистичну” енергију уз помоћ које ће ствари “испасти” добре по нас и које се једино тада могу “одрадити”. Да мора да се циклус сачека. Ово је пољопривредна логика, логика простора када се зна када је најбоље време када се сеје и жање а не линеарна логика индустријског времена које имплицира да све може да се уради када се жели. Дакле по првој теорији, догађаји се не могу предвидети јер за то не постоји довољан интелектуални капацитет, не постоји свест о свету око себе, већ постоји фокус на задовољење сопствене гузице док по другој, догађаји се не могу предвидети јер се нова знања не стичу и активно се супротставља идеји да се ново знање може стећи те се стога не чине напори да се оно стекне. Како није у стању да предвиди будућност, патриотска струја није у стању ни да формира одговор спрам будућности и та безидејност их чини без перспективнима и опет, одбојнима за друштво у Србији. Одбијање новог сазнања и апсолутни обрачун са истим, осигуравају ову одбојност јер пре свега имплицирају не критичко и догматско мишљење. То јест једноумље, било по комунистичкој линији ако је прва теорија тачна било по црквеној догматици.

Трећа ставка по којој патриотски блок пада јесте агресивност.

Агресивна црта патриота је, можда њихова најпрепознатљивија црта и она је то што одбија у старту. Патриоте своје ставове бране агресивно, што физички што вербално и то оправдавају својом вером “у праву ствар” (то јест у саме себе), љубављу и храброшћу. Они себе представљају као бескомпромисне борце за правду, увек спремне да реагују. Дакле опет је у питању реакција. На жалост, опет реакционарно схватање имплицира на каскање за догађајима и не улива поверење гледе будућности.

Све у свему, патриотски блок у колико жели да преживи, по мом скромном мишљењу, мора што пре да одрасте како би био дорастао изазовима које будућност носи. Они покушавају да створе нову Српску националну елиту и оно што ме је пријатно изненадило, читајући њихове програме јесте да су они успели да дефинишу појам непријатеља и то улива, додуше малу, наду да за њих ипак има неке наде.

Проблем је у томе што време, на жалост, није циклус, већ је линарни ток и са те стране, оно у опште не ради за њих.

23 mišljenja na „Драган Томић: Муке по патриотама

  1. Korupcija mediokriteta
    August 9, 2013

    Mozda je vreme linearni tok.

    Medzutim, Istorija koju prezivljavamo dokaz je da su

    glavna drustvena desavanja ciklicne pojave.

    Sta ih prouzrokuje?

    Stvar je u tome da ne postoji kontinuitet u razvoju ukupne

    ljudske misli vec se, sa svakom generacijom iznova izucava

    zivot. Nedostatak tog pozitivnog transfera izmedju generacija

    proizvod je i namera uzurpirane vlasti bazirane na sveukupnoj

    korupciji Mediokriteta.

    Istorijska i drustvena inercija Mediokriteta su onaj odlucujuci teg koji,

    sa svakom novom generacijom, resetuje duhovnu spoznaju i razvoj

    takoreci na nulu.

    http://nordwoods.wordpress.com/2013/08/09/korupcija-mediokriteta/

    Sviđa mi se

  2. “ по првој теорији, догађаји се не могу предвидети јер за то не постоји довољан интелектуални капацитет, не постоји свест о свету око себе, већ постоји фокус на задовољење сопствене гузице док по другој, догађаји се не могу предвидети јер се нова знања не стичу и активно се супротставља идеји да се ново знање може стећи те се стога не чине напори да се оно стекне.“

    Добро си ово расчивијао; једино, ја бих ово: „…идеји да се ново знање може стећи те се стога не чине напори да се оно стекне.“, изменио у „…те се стога чине напори да се оно не стекне“

    Sviđa mi se

    • Da… standardno mediokritetsko/nihilisticko obrazlozenje odustajanja od istrazivanja je i pitanje balansa sopstvene motivacije/mogucnosti nasuprot ega/iskusenja da bi isti mogao biti prozvan = zasto otkrivati rupu na saksiji?

      ” по првој теорији, догађаји се не могу предвидети јер за то не постоји довољан интелектуални капацитет, не постоји свест о свету око себе, већ постоји фокус на задовољење сопствене гузице док по другој, догађаји се не могу предвидети јер се нова знања не стичу и активно се супротставља идеји да се ново знање може стећи те се стога не чине напори да се оно стекне.”

      Sviđa mi se

  3. Бриљантно си нагазио једну ствар и по томе си, веруј ми, веома оригиналан и проницљив: стално кашњење за догађајима и неумешност да се догађаји предупреде. У овој земљи, а то др Агослав Павков добро зна, само су војници, кроз векове, здраво размишљали. Политичаре и политиканте стално нешто изненађује, затиче, стално нису веровали да ће се десити ово, или оно. Једном речју, једу внаго.
    Војници су увек знали да је легитимно и чак пожељно напасти први, не чекати да те неко транжира на твом прагу. Они се не изненађују, нити шокирају, него гледају да ударе први, што је рефлекс који долази из најздравијег, оног биолошког дела бића.
    Браво за ово гледиште.

    Sviđa mi se

    • Има тога још и доћиће у каснијим текстовима. Нажалост, око „војничке приче“ јеси у праву, јер војска је била увек прва која је излазила на терен и која је учествовала у реалним догађањима то јест креирала ту реалност. Парадокс између војне реалности и политичке реалности је још једна трајна карактеристика Српске државне сцене и детаљно ће бити испитан у наредним писањима јер по мом дубоком уверењу он поседује заједнички корен и систем по коме функционише.

      Sviđa mi se

  4. Стварно папир трпи све, у овом случају програм у ком је писано. Текст је, да се аутор не увреди, псеудофилозофско мрсомуђење које може да разуме само неко на ЛСД-у или на доброј ганџи.

    Одмах на старту почива на полуистини или, како ја волим да кажем, на лажи. Аутор каже “патриотски блок“, али не каже ко чини тај блок, те у наставку текста сазнајемо да се мисли на Образ, Двери, Наше (тим редом). До сада још нико није овако бесмислено сужавао ту синтагму. Истине ради,она је настала деловањем Двери прошле зиме покушавајућида интегришу, пре свега, ДСС и СРС као две озбиљне организације (бар инфраструктурно), а последично због бриселског споразума и косовских дешавања. Константно враћање Двери на меру Образа и Наших, уз дужно поштовање тих организација, је крајња или неинформисаност или зла намера да се све стрпа у једну чорбу.

    Аутор би требао да зна да су Двери на мајским изборима прошле године освојиле (по признатим резултатима!) око 170 000 гласова илити 4,3%. За то је потребна одређена структура и способност, па бих волео да знам колико је Образ освојио или Наши. Хајде да се више не лажемо – Образ је једна виртуелна организација која на протест, у најбољем случају, доведе тридесетак момака и то је њен највећи домет. Наши су далеко озбиљније организовани, са добрим и дизајнерски одлично осмишљеним акцијама, много елоквентнијим вођом и организација која је бар у неколико места изашла на локалне изборе што опет говори да се има кава-таква инфраструктура. Е сад, упоређујући ове истине са оних 170 000 гласова је као упоређујући ЦЗ из ММЛ и ону са Маракане, јер ко није правио озбиљну организацију не може солити памет ономе ко јесте и ко зна које су муке потребне тако нешто створити са више него скромним средствима и жељом да се остане независан.

    Што се тиче оних “каса, кусура, време је линеарно није циклично, пољопривредна логика (ово ми је крик)…“ и осталих тричарија то се не може ни коментарисати, јер мрсомуђење је увек тешко прво схватити, а онда логички критиковати или хвалити. Додуше, дајем могућност да моја развијеност малих сивих ћелија није на нивоу писца, али ваљда он ово не пише ради “пробраних непца“ академских кругова, већ ради “сиротиње раје“ као што сам ја.

    П.С. Један мали савет власницима сајта – ако већ морамо трпети коментаторе под псеудонимима бар не морамо ауторе текстова, па би било лепо да ко жели овде износити своје “револуционарне“ идеје онда бар има довољно “даму“ да се потпише. Мислим, како год, само једна мала опсервација.

    Sviđa mi se

    • Ах де де, Деки, па ти би све за Џ. Па наравно да треба напор да се нешто направи. Текст не напада патриотски блок, већ покушава да их учини смисленијим и бољим. Сад дали ће то они прихватити или не, то је њихова ствар.

      Sviđa mi se

      • Критика да би била смислена мора почивати на истини, а ја то не видим у овом тексту поготово када се крене у теорије око Цркве, Бога и ко се на то позива и зашто. Да не говорим о константним подјебавањима око ВелимировиЧа, ПоповиЧа, итд. Своје теорије проглашавати за аксиоме, а онда тако критиковати је крајња бесмислица и ја сам луђи што уопште учествујем у томе. Ето.

        Sviđa mi se

    • Извини, Дејане шта ти тачно овде хоћеш да кажеш?
      Каква је лаж то што нисам навео ко чини патриотски блок? Искрено, ја се не бавим патриотским блоком толико да би знао све фракције и ћелије које он има, већ га посматрам више као скуп људи који деле исту основу. А сад да ли се ради о „Образу“,“Дверима“,“Нашима“,“Србској Акцији“,навијачима за мене је потпуно небитно, пошто је то за мене само форма а не суштина.
      Што се тиче „Двери“ конкретно, оне су можда нај артикулисаније од свих њих али још је то врло врло далеко (светлосним годинама) од онога што се жели. Но чак и као такво, пуно је фундаменталних грешака које прете да у потпуности обесмисле цео уложени напор. Моја најбоља намера је да вам укажем на то, не зато што сматрам да сте лоши, него зато што желим да будете бољи. Добро размислите да ли је то што радите добро и да ли баш мора на тај начин.

      Sviđa mi se

      • Ако није лаж онда је елементарна неинформисаност што није мањи “грех“ ако се хоће писати текст. Као што рекох, та синтагма “патриотски блок“ је прво употребљена од стране Двери не би ли некако покренули ДСС и СРС на уједињавање са осталима, а све поводом бриселског споразума. Свести “патриотски блок“ на Образ, Двери и Наше, а онда га као таквог критиковати је бесмислица. Узгред, ове три организације не могу бити фракције, ћелије или шта већ, јер су одвојени ентитети, а фракције постоје (или не) у једном ентитету. Рецимо, било је крајње логично више искритиковати ДСС и СРС као, ипак, организације које постоје 20 година и које нису ништа урадиле на обједињавању снага које би се супротставиле актуелној политици не зато што их ја не волим, а и не волим их, већ зато што је то факат. Причати нешто о Образу који нема снаге да изађе на једне, било које, локалне изборе – да не говорим о републичким – је смејурија.

        Ја тебе не познајем, па да знам имаш ли или немаш злу намеру, али по писању или је, кажем, то у питању или “коштунација“ (необавештеност) :), шта год да је, не ваља.

        Sviđa mi se

    • Дејане, увели смо нову праксу да неки ид аутора сами постављају своје текстове на Преврат; један од њих је и г. Драган Томић „неСимпо“. Мислим да изостанак потписа треба гледати ка на „прво маче“ а не као намеру да се сакрије идентитет аутора. Ако пажљиво погледаш, тексту недостаје и илустрација али верујем да ће се и то навеџбати ускоро 🙂

      Sviđa mi se

    • Дејане, видиш овог пута бих се углавном сложио са тобом. Иначе, ја мислим, као што си до сада вероватно укапирао, да се тзв. „патриотском блоку“ има доста тога замерити, али ово је што ти кажеш тешко „мрсомуђење“ (ја бих рекао, на пример, просеравање).

      А за аутора,

      не променљивости
      не разумевању
      не убедљивим
      не докучив
      не линеарна логика
      не критичко

      се пише спојено, дакле

      непроменљивости
      неразумевању
      неубедљивим
      недокучив
      нелинеарна логика
      некритичко

      Да се разумемо, нисам неко ко инсистира на некој језичкој префињености, у коментарима врло свесно умем да се не држим граматике, употребљавам жаргон, па и да опсујем. Поред тога негде и несвесно грешим при употреби „ч“ и „ћ“, ал` шта ћу, то је већ природни хендикеп, тешко их разликујем и при изговору.
      Међутим, када бих хтео да напишем нешто као ово, дакле текст који претендује да буде као нека „анализа“ , ипак бих се потрудио да то буде колико толико граматички исправно. А ове ствари просто боду очи, у питању је елементарна писменост, на нивоу нижих разреда средње школе.

      Sviđa mi se

      • Ја сам апсолутно сагласан да се има шта замерити, веруј, ја то понајбоље овде знам, иако нико да набоде праве ствари или крену добро, па се размахне нетрпељивост писца према одређеним организацијама и текст уместо да буде критика буде глупост, не мислим само на овај.

        Sviđa mi se

  5. Јел истина да је Дожић подржао 27 март? Јесте.
    Која је последица чина који се десио 27 марта?
    Прво 6 Април, па потом окупација, па подела на партизане и четнике, па Јасеновац, Стара Градишка и кама и јама. Потом је уследио долазак комунизма, репрограмирање Српског мозга, практично сатирање СПЦ, СФРЈ, задуживање, распад земље, завршетак геноцида из 41 у 1995 „Олуји“, НАТО бомбардовање и губитак Косова. Да не помињемо пропрате ефекте у виду разних малограђанки у виду „олошкиња“ типа Србљановићке, Кандићке и осталих спинета какве само епицентар малограђанштине какав је Београд може да понуди.
    Не кажем да су Дожић и Велимировић свесно урадили ово већ да постоји шанса да су били изманипулисани. И у осталом, зашто је Велимировић умро у Америци а не у Србији? Ако толико целива небеске сводове?

    Sviđa mi se

    • А то је логика?! Ееее, па онда је најкривљи Апис, јер да он није убио последњег Обреновића не би на власт дошли Карађорђевићи, не би била створена Југославија и не би било 27. марта. Да, крив је Апис!

      Sviđa mi se

      • Тачно тако, Дејане. А Шеширџија се већ погубио у лавиринтима и то баш пред сам излазак с беспућа 🙂

        Sviđa mi se

  6. А да би били изманипулисани морај пре свега да имају веома скучене видике. Дакле било да су урадили ово намерно или били наведени, оно што је остало иза њих је превише негативно да би се њихова имена помињала на начин на који се помињу данас. А поготово пропагирање њихове филозофије значи само једно- понављање свега што се десило у прошлости.

    Sviđa mi se

  7. Povratni ping: Драган Томић: Муке по патриотама | Милан Миленковић

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s