Почело је у Зајечару, београђани ће се придружити кад отопли и кад буде релативно јасно да је Вучију одзвонило… Ко-со-во је срце Ср-би-је, а Београд чмар.
Demokratska stranka ni s najnovijim predsednikom Bojanom Pajtićem ne može da se trgne iz apatije, Demokratska stranka Srbije prolazi kroz proces rekonstrukcije, a Vojislav Šešelj tvrdi da je hladno, ponekad pada i kiša, ko će po takvom vremenu da izlazi na ulicu… Za Ničića nema zime. Uostalom, veći je minus na računima Zaječaraca nego na termometru. Znači – bina, mikrofon i istina o pohlepnim diletantima na vlasti.
Režim Slobodana Miloševića prvi put je poražen u zimu 1996/97. Tada anonimni demokrata Zoran Živković odbio je da prizna lažirane izborne rezultate i pokrenuo proteste protiv socijalista i lokalnog kabadahije Mileta Ilića. Režim Aleksandra Vučića ove zime još nije poražen, ali jednog dana, kad se bude pisala hronika njegovog pada, moraće da bude zabeleženo da je ljuljanje počelo u Zaječaru, protestima protiv destruktivnog svevlašća naprednjačkog kabadahije Saše Mirkovića.
Za neupućene, glavne uloge u zaječarskoj drami podeljene su ovako:
1. Saša Mirković – Najznačajniji i najuspešniji manipulant u Vučićevom kartelu. Da bi došao na mesto gradonačelnika uradio je sve što je trebalo: izdao je svoje političke tvorce Boška Ničića i Ivicu Dačića, parazitskim instinktom osetio je da mu je korisnije da se prikloni Aleksandru Vučiću, a kasnije je sve odrađeno rutinski, uz pomoć mita, korupcije, pretnji i nasilja. Zaječar je shvatio kao okupacionu zonu koja mu je poverena na raspolaganje. Tako…
View original post 385 more words
