Нисам желела да напишем ни словце о геј шаради. Из принципа. Сматрам да је најбоље што је могло да се учини поводом тог “хепенинга“ било то да га потпуно игноришу они који такву параду доживљавају као прст у оку, да сви који се томе противе остану код куће, да је медији уопште не “испрате“, па да се онда ЛГБТ шетачи поносе сами, у сабласно тихом Београду. Како год, пошто се немили догађај већ збио, могу да дам себи одушка и напишем коју на ту тему.

Комесар за проширење Штефан Филе рекао је да је одржавање параде значајан искорак у савременој историји демократске Србије. Чудних ли времена, чудних ли обичаја! Нормалном човеку од те изјаве мора нагло да скочи притисак, а под нормалним човеком подразумевам оног који, јелте, није ненормалан.

Ако је одржавање геј параде највеће достигнуће у новијој српској политичкој историји, нема сумње – дотакли смо дно живота, са…