Akcije katalonskih ljevičarskih milicija bile su posebno okrenute prema katoličkoj crkvi čije objekte su rušile i ubijale sveštenike, uz posebno omiljeni morbidni ritual: vadjene moštiju svetaca i njihovo strijeljanje.

Ogavnost „revolucionarne pravde“ odbila je veliki dio Katalonaca od bezrezervne podrške separatizmu, usljed čega je Franko nakon pobjede imao oslonac za unitarnu Španiju u tom dijelu nacije.„
U takvim uslovima do cilja separatista se može doći samo izazivanjem vanrednog stanja.Još jedan momenat na koji „Fejsbuk“ ukazuje u liku Vidan Marković, pokazuje koliko su ogrezli u neofeudalnoj neoliberalnoj „agendi“ (lista ciljeva neke ideologije, stranke):

„Negde u leto 1992. u jednom časopisu pojavi se članak sa mapom Evrope podeljene na mnogo malih regijica. Mislim da je to bio predlog vlasnika, u to doba, pivare Hejneken. 
Znači umesto država imamo niz pokrajinica… Od Italije, Španije, Nemačke…ostale samo froncle. Sve se pokrajine tih država osamostalile.
To je ova priča sa Katalonijom. Zato kažem – ako se oni žele odvojiti kao etnička grupa, narod.. to je drugo jer je broj tih naroda (u Evropi) ipak zatvoren skup, ne može se ići neznamdokle… Sa regijama je drugo, jer je pitanje istorijskih, kulturoloških i političkih raznolikosti klizav teren gde nema jasnog kriterijuma 
(ko može sutra da spreči da se Beograd na vodi ne odvoji od Beograda, npr. 🙂)
Postoji teorija po kojoj nekim krugovima odgovara disolucija nacionalnih država jer je ovako teško da se Evropa ujedini. Nacionalne države su pregabaritne, ne samo zbog veličine već i zbog strukture. Ovako se Evropa deli na pokrajine koje su onda prinuđene jedna s drugom da sarađuju, nema im druge.“

(Mene je ovaj pivarski koncept podsetio na još ranije, iz osamdesetih godina, maštarije gurua „Druge Srbije“ Bogdana Bogdanovića o Evropi poput one iz 17. i  18. veka podeljene na patuljasta vojvodstva, grofovije i sl. kao idealanoj, idiličnoj  i poželjnoj. Kod naših ljudi se nikad ne zna šta je lična vizija a šta se posle puno decenija pokaže kao lobiranje za nečiju „agendu„)Podsećanje na osnovne činjenice iz istorije Španije i Katalonije dužeg trajanja ukazuje da koncept katalonskih separatista nema veze sa etničkim i pripadajućem mu prirodnom pravu (na koje se pozivaju Kosovski Albanci), pa ih je pogrešnon nazivati nacionalistima – em povezivati sa Kosovom. Jer –  niđe veze, iako su neki naši političari (Vučić i Borko Stefanović) po običaju požurili da se razlupetaju.

http://www.infozona.rs/novosti/srbija/gospodo-iz-eu-kako-katalonija-ne-moze-kosovo-moze-sad-je-mecka-pred-vasim-vratima/167608

(A tek nadrieksperi: „Преиспитивање акта о признању независности Косова налажу битно промењене околности изражене правилом „rebus sic stantibus“, односно случај Каталонија је околност која није постојала у време кад је проглашена независност такозване државе „Косово.“ 
http://vidovdan.org/2017/10/02/preokret-srbija-iznenada-dobila-jak-adut-da-vrati-kosovo/

 „Уосталом, то колико је танка можемо одлично видети и из данашњег више него немуштог покушаја „објашњења“ портпарола Европске комисије зашто су Каталонија и Косово неупоредиве ствари (“када је реч о признању Косова, то је врло специфичан контекст…Веома специфичан контекст, са специфичним разлозима“).“
http://www.nspm.rs/kolumne-djordja-vukadinovica/katalonija-i-kosovo-%E2%80%93-ko-je-rekao-presedan-i-zasto-je-zamrznuti-konflikt-trenutno-najmanje-lose-resenje.html)

Nego jedino liči na  „jevropski“ regionalizam, koji nema baš puno utemeljenja u tradicij i istoriji, sem estradnih Bogdanovićevih (i Kalaićevih) bajki o zlatnom dobu feudalnih grofovijica.

Jer –

„u Spaniji postoje tri pokrajine u kojima su Katalonci etnicka vecina. Osim Katalonije, to su Valensija i Baleari. Zatim izvan Spanije tu su nezavisna drzava Andora i Severna Katalonija kao deo Francuske. Sve zajedno imaju naziv Katalonske zemlje (Paisos Catalans). Ukupno je to duplo veca teritorija od Katalonije kao pokrajine i ima duplo vise stanovnika (ukupno 70,5 hiljada km2 povrsine i 14,5 miliona stanovnika imaju Katalonske zemlje). Dakle, Katalonske vlasti upravo ne zele da katalonsko pitanje postave kao nacionalno, vec kao pokrajinsko independentisticko. Zato su Katalonci izvan Katalonije nerado posmatrali pitanje statusa ove pokrajine (Nadal je Katalonac sa Baleara i nedvosmisleno je podrzao Spanski integritet).“ upozorava fejsbuk preko Dejan Djuric.:

„Katalonske zemlje su bile kljucni cinilac srednjovekovne kraljevine Aragon koja je usla u zajednicu sa Kastiljom preko braka aragonskog kralja Ferdinanda i Izabele kastiljske kraljice. Inace, posle osvajanja Sicilije (Sicilijansko vecernje 1282), Aragon je vladao Juznom Italijom, a u oblasti Atike Katalonci su osnovali vojvodstvo i jedno vreme su dominirali Sredozemnim morem. To je bio vrhunac moci Aragonske (katalonske) kraljevine. 
Cisto da se zna da Katalonija nije nimalo slicna Skotskoj, Flamaniji ili Kvebeku gde imamo princip da jedan narod zivi u jednoj pokrajini. „

Istina je, dakle, sasvim suprotna. NIsu Španci – Kastiljani „porobili“ Katalonce, nego se „kruna Aragona“ (Kraljevine Aragon, Valensija i Majorka i grofovija Barselona) ujedinila sa Kastiljom venčanjem vladarskog para (Godine 1469. tajno se venčavaju Izabela I od Kastilje i Fernando, naslednik aragonskog prestola. Ovim brakom se ujedinjuju krune Kastilje i Aragona 1479.), unoseći bar pola buduće državnosti Španije. 

Ovde dođosmo na teren možda preslobodnih  ali poučnijih analogija.

Sa Srbima!

Kao što su Kataloncima nukleus državnosti bile planine Aragona, tako su i Srbima, Raške i Dinarske planine. Pa su se posle raširili po župnim predelima i primorju.

I Srbi su se, doduše konačno tek 5 vekova kasnije, udružili sa svojim srodnim Kastiljanima – Hrvatima Jugoslovenskog odbora, tj. državom SHS.

Katalonija se razvila u, kažu – a to nije tačno (opet slično „nekima“) –  najprosperitetniju oblast, zaštićena s leđa lancem planinskih kraljevina saveza, a s mora zajedničkom moćnom armadom respektabilne vojne sile.

Današnji Katalonci su zaboravili ta dva konteksta i osnova svoje održivosti, slično stanovnicima našeg najrazvijenijeg regiona – Vojvodine.

Koja je bila do uspostavljanja jasnih i formalnih političko ekonomskiih veza imperije čije su podanstvo bili sa Srbijom – ono što joj govori staro ime (Panonija) – blato i močvara. Tek kad je Srbija postala brana, utvrda upadima „Agarjana“ a Srbijancima, sunarodnicima, Austrija zauzvrat dopustila slobodnu trgovinu po imperiji, Vojvodstvo Srbija (izvorno ime Vojvodiine), tako zaštićena „bezbednosno“ s juga  je ekonomski i kulturno buknula. Ujedinjenje 1918. bilo je logičan sled događaja.

Katalonci su kao i Vojvođani (i ostali Srbi), bili glavni inicijatori stvaranja moćnog i održivog državnog saveza. Sada manji deo stanovništva regiona Katalonije period sa-upravljanja moćnom imperijom, u kom periodu su jedno vreme bili najveća globalna sila,  zovu španskom okupacijom.

Slično delu stanovništva Vojvodine u još manjem procentu. Odričući se tradicje i htenja svojih predaka. Fascinantan novokomponovani samozaborav.

video žabac da se konj potkiva…

Na sličan način i novosrBi period Titove, a neki čak i Aleksandrove Jugoslavije zovu hrvatskom okupacijom. Dok se solunci i partizani prevrću u grobu.

Takođe, ostali Katalonci  – iz Andore, Francuske Katalonije, Baleara i Valensije – dakle van pokrajine Katalonije, slično „ostalim“ Srbima van Vojvodine, energično su protiv otcepljenja Katalonije.

Katalonija bez Španije je „slamka među vihorove“ kojoj svako može da radi šta hoće. Ko, sve je očitije – Srbiji bez Jugoslavije, a tek Vojvodini bez Srbije. A to je („nekom“) cilj – da se TO može. 

Zanimljivo je kako niko od naših analitika, inače opijenih geopolitikama, ne postavlja ovaj fenomen u globalnije i ideološke okvire, pa ih tek tako (ne)povezujući s nama (pa ostaju samo glupe analogije sa Kosovom). Sem „omraženog paraistoričara“:

„Kolindina „uspravnica“ Baltik – Jadran dio je stare Spykmanove doktrine po kojoj Amerika da bi opstala kao evropska i svjetska sila mora imati uporište u Španjolskoj, Norveškoj i Jugoslaviji. 

Norveška zbog toga nije dio EU, također nije ni dobar dio Balkana, a Španjolska se trese…

Najnovija kriza oko Katara, ratovi u Ukrajini i Siriji i dolazak američkih trupa u Evropu imaju tri razloga. Prvi je obuzdavanje Njemačke, drugi je pritisak na Rusiju da odustane od svog strateškog naslanjanja na Njemačku, a treći je hvatanje povoljne pregovaračke pozicije Amerike u odnosu na Rusiju. Dakle, cilj je Rusiju prisiliti na popuštanje, razbiti njen pakt s Njemačkom i slabljenjem Njemačke ostvariti stabilnost, jer Amerika, čak i po cijenu nuklearnog rata s bilo kim, neće dozvoliti formiranje velike njemačke vojske makar i pod plaštom EU…“

https://prevrat.com/2017/07/09/domagoj-nikolic-nova-tramposlavija/

U ovom kontekstu jasno je da otcepljenje Katalonije ima veze sa Katalonskim nacionalnim interesima koliko i raspad Jugoslavije sa Srpskim ili Hrvatskim.

Znači samo gubitak održive i bezbedne države.

A i podsećanje na španski građanski rat, rat „slobodnog sveta“ protiv pronemačke falange dobija nova značenja kad se pogleda da Narodna stranka  vlada Španijom. A Narodne stranke su … katolički odgovor na liberalizam, arhineprijatelji koncepta nacionalnih država i kreatori sadašnje nove ujedinjene Evrope, pod Franko-Nemačkom komandom ko i svi „rajhovi“ do sada od Svetog Rimskog carstva Germanske nacije pa nadalje. Možda ideologija vladajuće starnke objašnjava očitu besmislenost bestijalne reakcije policije sa stanovišta španskih nacionalnih interesa.

Inače, sve se događa neposredno pošto su Amerikanci tj, NATO, deo svojih trupa izmestili u Kataloniju, a Franko-Nemački savez u EU pojačao propagandu za stvaranje Evropske vojske, van kontrole NATO.

Slučajnost.