Драгослав Павков: У сусрет дванаестом јулу

Геноцид је правни термин који означава највећи злочин који је могуће починити – планско и организовано уништење једне групације само зато јер је на неки начин друкчија од планера, наредбодавАца и извршилаца злочина.


Постоје народи ЧИЈЕ ВЛАСТИ су имале и вољу и план и средства и прилику да изврше тај злочин; то су Американци (у односу на староседеоце северне Америке), Турци (у односу на Јермене), Немци (у односу на Јевреје и друге „инфериорне народе“), Хрвати (у односу на Србе)…
Сви они су у једном тренутку на власти имали групације које су ЖЕЛЕЛЕ, ПЛАНИРАЛЕ И ИЗВРШИЛЕ ЗЛОЧИН ГЕНОЦИДА али једини народ који је икада у историји позван на одговорност за геноцид (поред народа Хуту из Руанде) су Срби, за које не постоји НИ ЈЕДАН ЈЕДИНИ ДОКУМЕНТ, сведочење релевантног сведока или било који материјални доказ да су желели, планирали и извршили геноцид.
Једини „докази“ за ову ужасну оптужбу су неке политички мотивисане пресуде Међународног кривичног суда за бившу Југославију у Хагу, и мантра која је наметнута српским синекурцима, без које нема грантова, донација и политичке подршке уједињених светских левака.

Српска страна током рата у Босни и Херцеговини јесте вршила изолацију непоузданих елемената у логорима, али то нису били „концентрациони логори за муслимане“ него начин за обезбеђење сопствене позадине док су војни обвезници на ратишту. У тим логорима ЈЕСТЕ било злоупотреба моћи, злочина из мржње и убистава заробљеника, и сви који су их вршили треба да одговарају. Нема оправдања за малтретирање и убијање немоћних.
Кључно је да не постоји план власти Републике Српске за прогон и убијање заточених.
Власти Републике Српске исто тако фактички ЈЕСУ протерале многе муслимане, на начин да их нису могле или нису хтеле заштитити оде екстремиста из својих редова, најчешће уз оправдање да нису имали ресурсе да се баве таквим стварима у време док је опстанак саме државе и народа био у опасности. И у овом случају одговорни треба да буду кажњени уз поштовање свих олакшавајућих околности будући да Република Српска стварно и неспорно ЈЕСТЕ била угрожена и са веома ограниченим ресурсима, али ипак, уколико тражи да буде третирана као држава, она мора да испуњава основне услове за стицање и задржавање тог статуса, а један од њих је ВЛАСТ НА ЦЕЛОКУПНОЈ СВОЈОЈ ТЕРИТОРИЈИ. Суд мора да процени и пресуди да ли су власти Републике Српске учиниле све да заробљеници у логорима типа Приједор, Брчко, Мањача и слични буду третирани на примерен начин. Ово је колико за жртве неспорних злочина, важно и за Србе уопште, јер злочинци из поменутих логора данас живе међу нама и шире дефектан генетски материјал.
Власти Републике Српске (по мом скромном мишљењу!) НЕЧИЊЕЊЕМ јесу учествовале у убијању РАТНИХ ЗАРОБЉЕНИКА у Сребреници и околини, и за то цела хијерархија мора да одговара. Већина и јесте ухапшена и процесуирана. Али ни на једном судском процесу ухапшеним и осуђеним Србима није представљен ни један документ, одлука власти или закон, план, нека врста „начертанија“, било шта што ДОКАЗУЈЕ да су Срби имали НАМЕРУ, СРЕДСТВА И ЖЕЉУ да униште муслимане јер су другачији. Без тога нема геноцида, осим у главама незнавених, неодговорних и плаћених лобиста.

Једини „доказ геноцида “ који се користи за сатанизацију Срба јесте БРОЈ УБИЈЕНИХ У СРЕБРЕНИЦИ, који је „више од осам хиљада жртава“. Мада форензички налази домаћих и страних стручњака не прелазе број од око 2,500 убијених, хајде само за тренутак, у циљу „регионалног помирења и суживота“ да условно прихватимо и ту бројку од осам хиљада СТРАДАЛИХ у источној Босни, тј. Подрињу… Толико Срба су Немци на основу „правила 100 за једног“ стрељали у Краљеву, Крагујевцу и Шапцу 1941. године.Због чега нико, никада Немце није оптужио за геноцид?

Само у комплексу усташких логора Јадовно – Паг на најмонструозније начине усмрћено је преко 40 000 људи, о Јасеновцу и осталим местима да не говоримо… Због чега нико, никада Хрвате није оптужио за геноцид?
И тако даље, преко Турака, све до шампиона људских и мањинских права – Американаца.

Теза да нису криви народи није логички одржива ни у једном случају где народи имају право избора.
Немци су на релативно демократским изборима на власт довели Хитлера и његове нацисте који су пропагирали теорију „крв и тло“.
Хрвати су (према Мирославу Крлежи) да ли одушевљено или не, али у сваком случају без икаквог отпора, власт на територији данашње Хрватске и БиХ дали Павелићу и „два камиона усташа из Италије“.
И један и други народ. преко својих ОВЛАШЋЕНИХ ПРЕДСТАВНИКА су извршили најмонструозније злочине у историји човечанства, ни са чим упоредиве по масовности и бестијалности.

Ни један од тих народа никада није позван на одговорност за геноцид, а Срби (који су узгред, у ратовима деведесетих имали једини ефикасан антиратни активизам, у Србији је мобилизација у РЈ ЈНА извршена са 32%) јесу… Нешто ту не штима.

2 mišljenja na „Драгослав Павков: У сусрет дванаестом јулу

  1. Наравно да ништа не штима, када се не полази од јасно дефинисаног појма „геноцид“. Има и она: „Држте лопова!“. Обично то виче лопов!

    Liked by 1 person

  2. Povratni ping: Драгослав Павков: У сусрет дванаестом јулу — P R E V R A T | Mon site officiel / My official website

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s