Драган Томић-СрБска порно психо драма или „Пипни ако смеш“

„МРУД или М-ина Р-аспрскавајућег У-смереног Д-ејства. Припада класи против пешадијских мина, намењених уништавању непријатљске живе силе. Састоји се од пуњења које је обликовано у полу луку чиме се остварује усмереност дејства под углом од 60 степени. Тежина експлозивног пуњења је 900 грама у коме се налази 650 челичних куглица пречника 5.5 мм. Детонација се врши електричним путем преко детонатора ЕК-40-69. Приликом детонације, долази до експлозије и фрагментације, усмереног дејства која под углом од 60 степени, меље месо и кости на даљини од 40-50 м испред себе.“

У сине колико секса у Србији, човек би помислио да немамо проблема са наталитетом и да ово што је помрло од ковида, ће се надокнади за годину дана и то без подршке са стране коју добијамо и ако је не желимо. Кад оно цврц, није секс него кривично дело. Прво је Мика упао у шамотну пећ, трпао клинке које се некако нису усудиле да случај пријаве полицији , годинама, и редновно ишле по „хормон раста“, сада је на ред дошао и још један јебач млађаних наивних девојчица, Лечић оптужен да је исто трпао колегиницу у колима или некој викедници за приплод. И њој је требало година и година да пријави злочин. Оно што карактерише ове певце јесте да су сви из исте бранше и имају заједничко место зачећа а то је ФДУ- Факултет Драмских Уметности. Ове бизарне приче одмах су произвеле једнако бизарне реакције и то у целом спектру срБског патолошког медијског простора. Као по обичају, поларизација која је уследила, довела је до тога да сада постоје два табора: Изворна срБска мушкарчина што воли да иде у ратове да би погинуо, да гледа добру текму и да се бије по кафанама и којој је то ко добар дан и у томе не види ништа лоше, те стога „мала“ лаже и манипулише а у ствари ноћима се сећа како је уживала, и другог Граџански орјентисаном бета пичкопаћеничком псеудо прогресивном нео комунистичком аудиторијуму који саосећа са жртвом и који овај чин нај оштрије кажњава. Сукоб између токсичне мушкости срБског типа и токсичног пичкопаћеништва граЏанске Србије.

У суштини сукоб између инфантилног тинејџера који је пун бунта јер га раде хормони и детета које је би да цоће мамину дојку.

Пропале кроз тај расцеп, сироте сестре Србкиње, су се нашле у еротском лимбу, који је лишен било какве шансе за испуњавање њихових естрогенских фантазија из раног неолита. Знате оно, пећина, огњиште, крзно свеже заклане дивљачи и знојави мужјак заштитник и провајдер коме се ова предаје и рађа му чељад, уваљана у његово присуство.

Дивно.

Заиста је тешко имати разумевања за било шта од овога. Проблем је наиме много дубљи.

Фекализација сестре Србкиње, започета 90их година, створила је модел понашања који гарантује чисту деструкцију.

Семе те деструкције јесте чувена срБска кафана у којој певљка крешти за мушкарчином и сама себи вида ране које је предходно сама себи нанела. Затворена у пакао свог солапсистичког ума она сопствену ауто деструкцију пројектује на доминатора и на тај начин чува своју мантру, по којој она је увек у праву и увек је исправна а ако јој се нешто деси што јој није по вољи, то је зато јер је преварена или искоришћена и не сноси никакву одговорност за то шта јој се дешава. Разлог је увек споља и она никако не може бити одговорна за било шта јер она је…жена.

Логични следећи корак у еволуцији сестре срБкиње је чувена транзиција из кафане у Гранд, током 90-их. Кафанска певачица улази на мале екране у великом стилу и овде имамо две фазе-пре Дејана Милићевића и после Дејана Милићевића. У фази пре Дејана Милићевића, кафанска певљка је имала аранжмане у којима је ипак морала да покаже свој таленат, морала је да уме да пева док у фази после Дејана Милићевића, глас су замениле сисе. Умотане у Барокни стил, гламур, тозла и декаденцију, овај мутант створио је мајку данашњих сплаваруша-срБску сестру СПОНЗОРУШУ која се не стиди да покаже сисе док над њом бди Арканоид. Наравно, стандард је поставила служба, у лику Жељка и Светлане, као идеалне визије срБског мушкарца и жене која гарантују бескрајни број чељади за фронтове.

Наредна фаза еволуције сестре срБкиње јесте пост Милошевићевска Србија 2000 тих. Захваљујући ратовима, хирургија у Србији је доста напредовала, међутим када је рат завршен сви ти хирурзи су остали без посла. Срећу су нашли у пластичној хирургији. Србији, пораженој на сваком нивоу, је био потребан нови имиџ, срећне и слободне земље и нико то боље ту улогу није могао да одигра до сестра срБкиња, модификована са ботоксом и силиконима. „Нова Србија 2000 тих“ је видела потецијал пичетине и сав тај новац покраден са ратиша требало је да се оплоди кроз клубизацију и сплаваризацију, трансформишући Београд у Банкок Европе. Највећу јавну кућу у којој едуковане и гламурозне препичке цитирају Шекспира док гланцају јаја за евре.

Следећа и финална форма у процесу дрољизације сестре Србкиње јесте долазак СНС-а који ребутује 90те када сестра срБкиња схвата да је њена пичка подцењена у Србији и да стога мора наћи нове пашњаке. Зна енглески, има сисе значи правац обала и дестинације. Јахтинг,клабинг, Абудабинг, сестра срБкњина сурфује на курчевима по океану шампањца и сперме, поносно носећи тиару на глави, круну патолошког процеса социјализације у Србији, круну-ЕЛИТНЕ ПРОСТИТУТКЕ.

Коначно, проститутка и криминалац јесу крајњи врх социјализације у Србији. То је срБски уберменш, срБско чедо 90-их настало на геноциду али превасходно над сопственим народом.

Након финалне фазе јавља се селидба у дигитално доба, где свака сестра СрБкиња може да се напуца и напући и мало или пуно покаже сис и онда доживотно живи од лајкова и шерова као и броја пратилаца који балаве слепо верујући да ће да је упознају у стварном животу. У стварном животу она се креше са највећом животињом коју може да нађе и то ретко, јер јој секс заправо и није потребан, потребна јој је пажња.

Или ти психолошки речено- екстерна валидација.

Екстерна валидација је потребна јер је она изнутра празна и није у стању да генерише интерну валидацију, она у суштини себе сматра безвредном и како то води на Бранков мост, питање лајкова и шерова постаје питање живота и смрти.

Понекад имам осећај да када би фејсбук и инстаграм сервери прегорели у првих 10 минута 90 посто жена би извршило колективно самоубиство.

Стога савим је логично да је ковид карантин произвео хроничну дозу анаксиозности код жена јер више није могло да се виси по клубовима и да се пуца селфи и како неке баш и нису склоне да сликају сисе, сетиле су се да су силоване пре 10 година и опа ето пажње. Инста.

Е сад, ова прича би била легитимна да ужасно не смрди на ме тоо покрет који се одомоћио на западу и кога су управо покренуле глумице, које су се сетиле да су силоване након 20 година. Покрет је оберучке подржан од стране феминисткиња које сада суверено владају целим дискурсом како културе тако и медија, где рећи било шта негативно за жену је равно масовном убиству и треба бити осуђено на доживтну робију у неком руднику соли или уранијума.

Све ово горе наведено личи на екстремно мизогени излив личних фрустрација јер га нисам турио у скорије време, међутим није.

Није у опште а ево и зашто.

Проблем је у томе што се иза приче о женским праивма и целој тој феминистичком мантри крије један суров покрет и безумна идеологија и њихово главно оружије јесте-жена.

Деведесете су у Србији од жене направиле оружије, једнако разорно као и фугасно пуњење у неком бојевом средству или мој омиљени, панцирно-запаљиви метак. Заправо жена је јаче оружије од атомске бомбе и од свих армија света и све те гвожђурије што вози,лети и плови. Она је биолошко оружије које се немилице употребљава у рату који никад није објављен а који пуни гробове немилице у свим земљама и свим кулутрама и религијама, подједнако.

На срећу МИГТАУ је успео да разминира и детаљно изанализира ову врло опасну стварчицу.

Наиме, оно шта је женама дало слободу није феминизам већ контрацепција. Лишене одговорности за чин секса, оне су сада могле да „експериментишу“ како би нашле оно шта „осећају“ да им је потребно. Наравно, број малумних мушких кандидата никада није изостајао тако да је успех „експеримента“ био загарантован.

Током сексуалне револуције 60-тих, кресало се ко нездраво са свим и сваким, „слободна љубав“ је била уствари само фаза коју свака веза пролази на почетку, тих слатких првих недеља када се само креше. Сврха ове фазе је да се партнер навуче преко хормона и закључа за „озбиљну“ везу. Такође у овој фази се партнер испитује да ли поседује квалитете који гарантују опстанак жене и плода, кроз тзв „шит тест“ када жена ставља мушкарца на „пробу“ која њега ставља у ситуације у којима он мора да реагује посесивно и насилно, јер то је гарант да је неће одјебати када јој је најпотребнији. Сексом она га му мења биохемију мозга и претвара у неку врсту зомбија кога контролише путем ваги магије. Касније шит тестови се спроводе ређе али ипак редовно како би се веза „одржала“.

Седамдесете су биле фаза операционализације, увођењем нових правила игре кроз „no-fault divorce“ праксу по којој жена не сноси никакву одговорност ако се „заљубишка“ у другога и напусти вас, наравно носећи са собом и део имовине плус алиментацију како за себе и децу. Уз пуну подршку државе и судова, многе од њих су се ослободиле стега „патријархата“ и кренуле да по ко зна који пут „траже себе“.

Осамдесете су биле трећа фаза у којој је СИДА одиграла главну улогу, јер је секс учинила небезбедним и на велика врата увела маструбацију тј порно индустрију. Крајем осамдесетих, долази до стварања трећег таласа „феминизма“ који има за циљ да жену ослободи друштвених стега након што ју је други талас ослободио стега мушкарца и породице и то ради кроз величање различитости као и права сексуалних мањина. Србски ум ово тумачи кроз величање хомосексуалности и заверу педерског лобија.

Деведесете и интернет довеле су до популарзизације овог погледа на свет те се он шири у виртуелну зону и на тај начин постаје доступан широј публици широм планете.

Четврти талас феминизма почиње увођењем социјалних медија око 2010 године. Виртуелизација и анонимност као и увођење сајтића са кресање као што су тиндер и ок купид као и гомила копија за проналажење партнера довели су до праве експлозије хипергамије и до коске откриле праву природу жене а она се своди на крилатицу чеда мог ума, МАВЕ, и гласи „Само алфа семе улази у мене“. Другим речима жене виде и признају само 20 посто мушке популације и то 20 посто оне на врху. Реакција на то болно сазнање дошла је у виду стварања културе пичко паћеништва, у којој Е-девојке су јако добро зарађивале тако што би слале фотке својих сиса и пичака, уз накнаду својим „патреонима“. Наравно, дајући исте без размишљања свакој животињи на коју би наишле.

Романтични снови о принцезама или тзв „партнеркама“ нестали су преко ноћи, гутањем црвене пилуле и буђењем из снова које је друштво пројектовало, модификујући мушки ум и усађујући му у свест максиму да никада не може бити срећан ако није са женом. МИГТАУ, сада већ упокојен, феминистичким алгоритмима, био је једина светла тачка која је сагледала ситуацију у реалном светлу. Ко је ускочио на тај воз, више никада се није могао вратити на старо нити посматрати свет на исти начин. Болно али отрежњујуће сазнање показало се као врло позтивино за оне који преживе иницијални шок и из корена им је мењало животе на боље.

Србија, вечито каскајући за светом, тек сада примењује ове благодети феминизма. На сву срећу, искуства 90их јасно су показале шта сестра срБкиња иште исконски а иште-АРКАНОИДА. Без обзира на све те силиконе и импланте, без обзира на инстаграме и разне платформе, сестра срБкиња је остала верна патријархалној шамарчини само што сада у феминистичкој изведби, има слободу да изабере ону шамарчину која ће јој највише одговарати.

Она је и даље у остацима своје душе, испод силикона и океана сперме са јахтинга и абудабинга и даље остала-баба.

3 mišljenja na „Драган Томић-СрБска порно психо драма или „Пипни ако смеш“

  1. Srpska picetina ce sahraniti srpstvo. Nisu nas zatrle ni Osmanlije, ni Svabe, ni NATO ali nam srpska zena vrlo posveceno kopa raku. Srpstvo nece docekati 22 vek. To je ,,na keca“. Pre par dana prolazio pored BEO Shopping centra dok su dve nase devojke, tu negde izmedju 20-25, bas lepe, ne neki akrepi, ulazile u jednu susednu zgradu, preko puta TC-a, sa tri crnca koji su u punim kesama iz Vera nosili flase alkoholnog pica. Jbg…Srbinu, tom omrazenom, smrdljivom, dlakavom, zatucanom, patrijarhalnom sovinisti iz tamo neke balkanske pripizdine ostaje samo da ga drka dok gleda neki porno sajt. Ocvali srpski samci iz srbijanske unutrasnjosti zene Albanke, Ukrajinke, Moldavke. Jbt, koji iskonski zajeb. Ostali su izgleda duboki tragovi jos iz vremena kada su nam pod satorima zene natezale Osmanlije. Cehinje i Madjarice ustupite vase krune (i kurceve) Srpkinji. Wow…kakva spoznaja…kakva jebena depra covece…goddammit…fuck…I’m disgusted. Extra pisanije btw. Thumbs up. Respect D.T.

    Sviđa mi se

    • Треба да си срећан због тога, када приме 3 пута по 23 цм после тога једино понији могу да их задовоље. Нормално је да су лепе, те су испробале све кобасе клубова у Бг и сад траже нова узбуђења јер то је за њих живот. Курац као усб, само уштекаш и трансфер готов. Онда кад остаре и крену да кењају како нема више правих мушкараца како ето оне би ал немају са ким, само се опустиш и гледаш како се завршава секвенца самоуништења. Те су већ завршиле причу, после таквих кобаса ништа им неће бити довољно. Нема те бете која би им пружила уточиште „када одлуче да хоће нешто озбиљно и када им је доста забаве“.

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s