Драган Томић, Безбедан текст, Maj 2021

После дугих година неизвесности и то се десило. Хрватско Ратно Зракопловство се одлучило за Француске вишенаменске борбене авионе типа Рафал. Одмах поводом објаве, на интернету је отпочео је рат, управо између Хрвата и Срба. Како су ми те дискусије бескрајно занимљиве, ред би био да се напише текстић поводом овог развоја догђаја. Упознајмо Рафала.

Француска фирма „Дасо“ има дугу традицију производње ваздухоплова, која датира још од 1929 године. „Дасо“ води порекло од фирме чувеног конструктора Марсела Блоха који је након завршетка другог светског рата, променио име у Марсел Дасо и самим тим и променио име своје фирме у из МБ ( Société des Avions Marcel Bloch) у Avions Marcel Dassault, 20 Јануара 1947 године. За патриоте русофилске оријентације, постоји и згодна чињеница да је Марсел Блох ишао у исти разред са још једним надареним ђаком који ће такође постати део ваздухопловне легенде, Михајилом Грујевичем, који ће заједно са својим добрим пријатељем Артемом Микојаном, оформити конструкциони биро Микојан-Грујевич, у широј јавности познатијим као- МиГ.

Авиони компаније Дасо, брзо су се развијали. Како фирма Дасо производи и цивилне авионе, у тексту ћу се ипак бавити само њеним наменским делом, тј војним авионима.

Први војни авиони који је фирма Дасо лансирала на тржиште био је „Ураган“ који нема никакве везе са нашим распеваним старлетама на Евровизији. Први лет догодио се 28 Фебруара 1949 године и сам пројекат започео је као приватна иницијатива компаније Дасо. Такође, овај авиони означава и почетак „све Француске“ философије у пројектовању, по којој „у Француски производ иде само Француски шраф“, другим речима, авиони који се праве за Француску војску, готово 100% имају искуљчиво Француске делове и под системе.

Ураган, као и сви први млазни авиони, готово искључиво се ослањају на научну базу створену у Немачкој, током Другог Светског рата те су им и решења сходно томе слична. Ти рани млазњаци, по правилу, имају носни уводник ваздуха, стреласта крила, топовско наоружање и углавном су предвиђени за дејство дању. Мотори ових авиона јесу или деривати Немачких млазних мотора из Другог Светског рата или лиценцираних Енглеских мотора из фамилије Нене. Како је вођена философијом неутралности, фирма Дасо је овај авион дизајнирала као вишенаменски. Сам авион, показао се као солидан производ и као такав извожен је у многе земље, од којих ће једна почети да га примењује у борбеним дејствима готово одмах по изласку из фабрике и та земља је Израел.

Млазна технологија била је нова и њена примена, њене добре и лоше стране, нису биле довљно испитане. Све то, промениће се избијањем Корејског рата, првог сукоба који ће видети масовнију примену млазних авиона. У том сукобу, главну битку водили су Амерички Ф-86 Сејбр и Северно Корејски МиГ-15. Како се ради о авионима сличних карактеристика, јер оба типа воде порекло из Немачких истраживања, победа Америчких снага може се слободно приписати, већим бројем пилота са великим бројем часова лета и борбеним искуством. Међутим, МиГ 15 се показао као жилав противник и у односу на Амерички Ф-86 имао је предност у брзни пењања. Због тога, Северно Корејски пилоти су тежили да борбе воде у вертикалној равни док су Американци тежили да борбу воде у хоризонталној равни. Било како било, након Корејског рата, брзина и нарочито брзина пењања постала је главни вектор у пројектовању борбених авиона. Авиони су на неки начин постали „конфисковани“ од стране инжењера и пројектовани су као аеродинамички профилисана маса способна да досегне што већу брзину на уштрб маневарских способности.

Ово је натерало фирму Дасо да прихвти тренд брзине, тако да њихови авиони постају бржи. Након Урагана,на сцену ступа нови, Дасо Мистер, који ће пробити звучну баријеру, прво у понирању а касније у хоризонталном лету. Међутим све то није било довљно.

Наиме, главни проблем тих раних млазњака био је мотор. Рани мотори, били су превише слаби да би омогућили повећање брзине на основу само своје снаге, стога решења која ће то омогућити, тражена су у аеродинамичким конфигурацијама. Да би се повећала брзина, отпор ваздуха који авион ствара приликом лета морао је бити смањен. То је довело до свођења саме форме авиона на ону која ће бити апсолутно аеродинамчки чиста што доводи до стварања Делта Конфигурације која ће у временима која долазе, постати заштитни знак фирме Дасо, рођењем новог авиона и новог имена Мираж, Новембра 1956 године. Мираж 3 постаје први Француски авион способан за лет од 2 маха (2 пута бржи од звука) и као такав, моментално бива упућен на Блиски исток, где су прославио у служби Израелског ратног ваздухопловства током 60-тих година прошлог века.

Међутим, избијањем рата у Вијетнаму, теорија брзине доживела је потпуни дебакл.

Собзиром да су повећање брзине и комплексности саме летилице, довеле до великог замора пилота, авиони тог доба, бивају све више и више опремани електроником и сама борба постаје аутоматизована. Пилот заправо није био пилот, већ оператер који извршава тачно предодређене процедуре према информацијама које добија са земље. Све ово довело је до тога да пилотски кадрови изгубе иницијативу што се негативно одразило на обуку и преузимање иницијативе до двобоја у ваздуху дође. Управо на небу Вијетнама, овај несрећни спој довшће до великих губитака Америчког ратног ваздухопловства. Неретко су Северно Вијетнамски подзвучни ловци МиГ-17 обарали супер модерне , суперсоничне, ловце и ловце бомбардере Америчког ратног ваздухопловства и то у блиској, маневарској борби. Аутоматизација ваздушне борбе, у којој се користе ракете ваздух ваздух, доживела је потпуни крах, јер те ракете су се показале као недовољно развијене, те да стога не могу у потпуности замене фиксно топовско наоружање. Управо зато, топовима наоружани, високо покретни МиГови 17, су постигли висок број ваздушних победа над Америчким снагама. Касније, увођењем МиГ-21 ситуација се знатно погоршла по Америчко ратно ваздухопловство. Тек чистом снагом Американци су колико толико успели да одрже превласт у ваздуху али не и да очувају понос, стечен током Корејског рата. Све ово довело је поновног заокрета у философији пројектовања вазухоплова.

Стога Дасо напушта делта конфигурацију и врћа се класичном дизајну у виду Миража Ф1, током 70их година прошлог века. Мираж Ф1 се показао као добар авион и као такав добио је улогу пресретача у Француском ратном ваздухопловству као и солидна алтернатива у многим земљама НАТО. Такође, авиони је извожен и на Блиски исток и у Заливске земље.

Нагли скок у развоју електронике и превасходно дигитализације током седамдесетих година прошлог века, доводи до усавршавања компијутера, који постају моћнији,јефтинији и мањи и као такви бивају имплементирани у ратна ваздухопловства и то пре свега у системима управљања, што доводи до стварања новог начина летења, „летања уз помоћ жице“ (fly by wire). Ово је значило да веза између пилотске палице и авиона више није директна, већ се команда задаје рачунару који онда ту команду преноси на контролне површине, истовремено вршећи коректуре уколико пилот начини грешку. Међутим, најзначајнија новина овог метода управљања лежи у томе што овај систем омогућава стварање авиона који су „статички нестабилни“ тј којима је немогуће управљати на класичан начин, али уз помоћ рачунара њихове перформансе знатно надмашују све што је до тада летело.

Управо зато, крајем седамдесетих, фирма Дасо враћа делта крило и у комбинацији са компијутерском контролом, добија нови авион, Мираж 2000, који у борбену употребу улази почетком осамдесетих година.

Као и Мираж Ф-1, Мираж 2000 је одличан авион. Константно модернизован и опреман новом електроником, овај авион успешно може да се носи са својим главним конкурентом, Америчким Ф-16, нарочито на већим висинама. Авион има велико борбено искуство, употребљаван је од стране Француског ратног ваздухопловства широм планете, укључујући и бомбардовање Републике Српске (где је један оборен ракетом малог домета) као и током бомбардовања СР Југославије 1999 године.

И коначно долазимо до Рафала.

Почетком осамдесетих година, најцрње ноћне море западних стручњака везаних за ратна ваздухопловства показале су се као тачне када су сателитски снимци открили постојања Совјетских борбених авиона нове генерације превасходно МиГ-29 и Сухоја 27.

За разлику од Западних, где се проширење енвелопе лета вршило преко дигиталне контроле, Совјети, услед недостатка електронике, усавршавали аеро динамику, што је довело до креације авиона који немају класичне аеро динамичке целине, већ су јединствена, стопљена форма. Овај начин пројектовања, у комбинацији са технолошким иновацијама, довео је до појаве авиона високих маневарских способности, такозване супер маневарбилности, која нуди надмоћне карактеристике у блиској ваздушној борби. Логика совјета била је проста, авиони су довољно маневарбилни да избегну ракете лансиране са великих удаљености и како ваздушни бој се завршава на блиским одстојањима, супериорне летне карактеристике осигураће победу над противником.

Да би парирали новим Совјетским летилицама, Французи су отпочели програм који ће довести 1985 године до првог лета авиона Рафал.

Замишљен да замени велики број типова авиона у Француском ратном ваздухопловству, Рафал је пројектован као вишенаменски борбени авион који би требало да обједини све најбоље из предходних генерација авиона. Делта конфигурација је додатно побољшана уградњом предкрилаца, тзв канарда, чиме се побољшала општа маневарбилност у односу на Мираж 2000. За разлику од Миража 2000 који је једно моторни авиони, Рафал је двомоторни. Радар са механичким скенирањем, замењен је радаром без механичких делова, тзв фазирана антенска решетка, и то прво пасивно скенирана а касније унапређена на активно скеинирани радар. Такође, на авион рафал уграђен је и инфра црвени сензор, ласерски даљиномер и обележивач циљева, док сам авион поседује детекторе за радарско и ласерско озрачивање као и доста јак комплет опреме за против електронску борбу. Наоуржан је са топом од 30 мм и комплетом најразноврснијих ракета и бомби. Сам авион носи 9500 килограма убојног терета, што значи да је Рафал способан да понесе више терета него што је сам тежак.

Е сад, Рафал јесте скуп и његово одржавање јесте скупо. Врло је вероватно да ће се Хрвати поприлично помучити док не овладају техникама опслуживања и пилотирања Рафалом али су предности које он нуди вишеструке. Као прво, он сам довољан је да испуни све улоге које се постављају пред једно вазудухопловство. Способан је да напада циљеве у ваздуху,копну и мору. Са долетом од 1800 километара и носивошћу од 9 и по тона, Хрвати ће бити у могућности да досегну било коју тачку на простору бивше СФРЈ. Такође, по правилима НАТО-а, Хрватски пилоти су у обавези да имају знатно виши степен налета од Српских пилота. Још ако им се обезбеде ракете Метеор, прича је завршена и њихова доминација над небом је осигурана.

Са друге стране, Српско ваздухопловство пати од мноштва проблема од којих су они везани за само наоружање најмањи.

Српско ратно ваздухопловство прати клетва Симовића и преврат који је извршио са Енглеским парама 27 Марта 1941 године, чиме је отворио врата пакла и заједно са осталим агетнима британске обавештајен службе, патријархом Дожићем и децом му духовном Николајем Велимировићем и Јустином Попивћием, привео Србе на клање како код Хрвата тако и код сваког ко је имао неко сечиво у кући, укључујући и саме Србе. Симболично, ратно ваздухопловство Савезне Републике Југославије је покушало да ову клетву скине обарањем Ф-117 на тај исти дан, нажалост безузпешно јер је и даље остало роб магичног наратива на коме почива Србски Патолошки Политички систем.

Одржавањем слепе вере да се не мрдањем курца може постићи нешто у реалности.

Такође, Ваздухопловство поред муда захтева и главу, те стога „плавци“ као род, увек су у традиционално једно димензионалној Србској војној глави, виђени као реметилачки фактор, неко од кога треба зазирати. Неко на кога је ок бити љубоморан. Патолошки љубоморан. Србски војни ум, традиционално навучен на безумни тестостерон и ложану, који се претвара у тактику урлика и јуриша са масивним жртвама које се виде као доказ мушкости и идентитета, константно срља у гроб. Готово некрофилна потреба да константно прилаже жртве на олтар слободе, чини да када се победа на војном пољу постигне, она увек буде пирова и обесмшљена у слободи, где се по правилу жртве и поштовање према њима заборавља а ново стање капитализује кроз забаву, рокање и кркање. Управо из овог разлога, СрБска борба за слободу, не доводи до стварања Србије као државе, већ је само фаза у којој се ствара стање за канибалистичко черечење онога шта остане. Све ово доводи да свака СрБска елита, па и војна, главног противника види у својим редовима и стога константно има потребу за тоталном контролом и перманентним „чишћењем“ од реметилачких фактора.

У таквој поставци, плавци као курчевити и релативно интелигентни немају места. Осим на паради те стога им највише и одговарају МиГ ови 29, познатији као аеромитинг балерине да забаве масу док у реалности обезбеђују само херојску смрт. МиГ 29 је тужан концепт. То је авион чија је аеродинамика врхунска али му је цена одржавања превелика. Тј он је јефтини за куповину али је скуп за одржавање. Нешто као Порше шкољка са мотором од Југа. Тек касније, кроз модернизацију, он постаје употребљив али је и даље не функционалан за државу као што је Србија. Србија има малу дубину територије, што чини да су јој аеродроми рањиви за нападе из ваздуха. Међутим његова главна мана не лежи у његовој техничкој инфериорности, већ зато што је он истргнут из контекста. Наиме, МиГ 29 јесте тактички ловац, намењен за остваривање превласти над самим бојиштем и направљен је да функционише у садејству са Су-27. По тој логици, Су-27 је тај који остварује превласт у ваздушном простору, док МиГ 29 чисти све што претекне кроз својеврсан обруч који прави Су-27. Он је пре свега, нешто што треба да одржи превласт али не и да је постигне. Због тога, онје ловац за подршку и једино је максимално ефикасан у тој ситуацији.

Без те подршке и таквог система, МиГ-29 је само глинени голуб. Базирати одбрану на њему, само зато што може да изводи пост-стол маневре као што су Кобра и Звоно је идентично као наоружавати јединице револверима а не пушкама и тврдити да је то исто јер и пиштољ и пушка испаљују метке.

МиГ оманија у Србаља, јесте последица два фактора. Први фактор јесте да је већина пилота који су први пут ушли у млазни ловац, масивније, ушла у добу када је МиГ 21 доминирао, дакле 60тих година. На то треба додати добре плате, статус, идеолошку ложану СФРЈ уз већ генетски уграђену тестостеронску препотентност.

Други фактор је МиГ 29 који је повратио славу након дебакла МиГ 23 током 70-тих година али само на аеро митинзима. Нажалост, пост стал маневри доводе до упишавања у гаће публике и доводе до оплодње женки, јако су добри за ложење и отпочињање ратова. Међутим када рат дође, ови потемкинови ловци производе само удовице и сирочад.

Хрвати су у првом светском рату под Аустро Угарском убијали по Србији. У Другом Светском рату, исто. Кроз геноцид и етничко чишћење, створили су своју националну државу. Сада граде базу на Косову и у будућности ће имати авијацију способну да досегне сваку тачку у Србији са авионима који појединачно носе више бомби од једног Мига и једног Орла заједно, без обзира на ботоксе који тек треба да се убризгају у исте,кроз модернизацију.

Рукавица је бачена.

6 mišljenja na „Драган Томић, Безбедан текст, Maj 2021

  1. Prva polovina teksta bi mogla biti zanimljiva za čitaoce tangosix portala, u drugoj ima više pogodaka, a jedan od njih je taj da sa kupovinom MIGova nismo postigli ništa osim što smo u Rusiji dobili ortaka sa kojim će savez potrajati sve dok ne isplatimo zadnji šraf.
    Države poput Srbiije treba da razvijaju i ulažu u modernu protivvazduhoplovnu odbranu a ne u lovce presretače.
    Prvo – jer izvesni agresori nisu nekakve „rvacke“, fildžanistani i šiptaristani sa kojima se natječemo, nego NATO koji naše piste za poletanje MIGova može da učini neupotrebljivim sa ogromne udaljenosti (što ’99. godine nije učinio isključivo da bi njihovi piloti imali što veći broj obaranja MIGova), i drugo – jer oni na jednom nosaču aviona mogu da baziraju više supermodeernih aparata nego što ćemo mi ikada moći da kupimo.
    Dakle, menjajmo pristup ili smo uqrcu ali stvarno.

    Sviđa mi se

  2. Je li g. D. Tomić zbog lošeg teksta, cenzurirao samoga sebe? Nekorektno prema komentatoru.

    Skica je loša jer avioni neće biti stacionirani na Kosovu. Ako lete prema Srbiji mogu to i direktno preko teritorija BiH i CG, a ne da lete preko Albanije i Kosova.

    Aerodrome u Srbiji moguće je “pokriti” i raketnim sistemima HIMARS za koje je Hrvatska izrazila interesovanje.

    Srbija je s razlogom pokrenula postupak modernizacije RV I PVO.
    Ne znam zašto Hrvatska ne bi imala pravo na moderno zrakoplovstvo? Nije valjda da radi toga što je Srbija jadna i nikakva, i druge države ex Yu moraju biti takve.
    Hrvatska na svojim granicama ima Mađarsku i Italiju.

    U Srbiji niti jedna institucija ne funkcionira dobro, radi toga ni institucija vojske ne može dobro funkcionirati. Najbolje uložen novac u Srbiji je novac uložen u osnovno školsko i srednje školsko obrazovanje.
    Srbija je na civilizacijski nižem rangu od npr. R. Slovenije, R. Čehoslovačke, čak i od Hrvatske.

    Nakon nabavke aviona, hrvatska strana mora osigurati aerodrome od napada.
    Dakle još koja stotina miliona €.



    Slijedeći cilj Hrvatske može biti zapadni dio RS., po istom scenariju kao ’95.
    “Mile von Ronhill” i A.V. već pripremaju teren, raseljavanjem stanovništva prethodnim uništavanjem ekonomije.

    https://hr.wikipedia.org/wiki/Operacija_Ju%C5%BEni_potez
    https://hr.wikipedia.org/wiki/Operacija_Skok-2
    https://yuhistorija.com/serbian/ratovi_91_99_med_txt03.html

    Napravili su genocid i stvorili državu zahvaljujući beogradskom ološu.

    https://www.academia.edu/5470264/Bjelovarski_ustanak_7_10_travnja_1941_u_povijesnim_izvorima_dokumenti_Bjelovar_Viatoni_2012

    Sviđa mi se

    • Tekst je generalno bio los po mnogim osnovama. Previse prosta mapa, previse uopstene TT karakteristike itd itd itd…A i postojala je sansa da se cela stvar zagovna preko mere sa tuzbama za povredu ugleda i casti institucija drzave Srbije. Kako nisam pri parama da se sudim sa Srbijom, junacki sam obrisao tekst. Nema nikakvih problema da Hrvatska ima moderno zrakoplovstvo ali kada odaberete visenamenski avion koji nosi 9.5 tona bombi i krstarecih raketa, kako da ti kazem, malo unosi sumnju u dalji razvoj stvari.

      Sviđa mi se

    • R. Češka.
      Hrv. mora uskoro zamijeniti protubrodske rakete. Vjerojatno (ako prije toga ne bankrotira) nabavlja ovaj tip raketa s mogućnošću gađanja i ciljeva na kopnu:

      A.V. provodi politku žutih, odnosno sankcija iz ’90-ih. Uništavanje ekonomije, prisilno raseljavanje stanovništva ukidanjem radnih mjesta, neracionalno trošenje novca dobijenog lihvarskim kreditima.
      Idući sukob dočekati će te nespremni i opet će te izgubiti dio drž. teritorija.
      Pretpostavljam da će te makete Mig-a -29 praviti nakon što vam veći dio aviona bude uništen na tlu; sve isto kao i ’99.
      Što te samo drži u takvoj državi?
      Pozdrav

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s