Драган Томић : Анатомија срБског слома

Готово да нема дана да неке новине не напишу нешто о убиствима које је почино клан Беливука. Баш као што нема дана да се не смењују слике одсечених глава и заводљивих поза Дијане. Готово да иду у секвенци, мало Дијана мало леш у најлону без удова. Новине се питају коме Дијана поручује шифроване поруке док позира и шта оне заправо значе, да ли постоји нека тајна комуникација са остацима клана, итд итд. Зато ћемо се сада бавити управо овим феноменом. Психопатија није клиничка дијагноза, већ је термин који се користи у најчешће у литератури,медијима и на филму да би описао особу која не поседује савест, агресивна је и не показује никакве знаке жаљења нити кајања.

Клиничка дијагноза која је еквивалент овој појави припада класи Б поремећаја личности и ту је заведена под анти социјалан поремећај личности. Класа Б поремећаја личности јесте група поремећаја које карактеришу конфликти између унутрашње перцепције света и реалности.Класу Б поремећаја личности чине, Гранични поремећај личности, Хистрионични поремећај личности, Нарцисоидни поремећај личности и Анти социјални поремећај личности. Другим речима, те особе нису у стању да успоставе границу између себе и света те стога мешају себе и свет. Због тога, ова класа поремећаја јесте драматична, нестабилна, антагонистична и увек окренута ка споља. Заправо код ове класе поремећаја личности, сама личност није дефинисана, те особе не поседују ЈА у класичном смислу, оне немају унутрашњи идентитет, већ тај идентитет узимају од спољног света. Просто речено оне своје понашање регулишу и одржавају кроз интеракцију са спољним светом, кроз акције и реакције које добијају из те интеракције. На овај начин они регулишу осећање себе просто зато јер не поседују унутрашњу динамику која их покреће. Те осебе су изнутра празне и на неки начни мртве, због чега, попут паразита предатора морају да конзумирају спољни свет како би себе одржале у „животу“. Њима је спољни живот исто што и особи оболелој од Ковида респиратор. Одржава их у животу али само на основу базичне функције. Код њих „живот“ се своди на материјалистичко и анималистичко задовољавање импулса и нагона, на удовољавање тим атавистичким, примордијалним експлозијама примарних енергија које многи зову живот.

Управо због тога, „живот“ таквих особа је гледано споља врло узбудљив и динамичан. То су све те препичке по клубовима, то су све те шемице и форице, то су сва та „позната места за излазак“ где излазе „све те супер кул фаце“ где се догађају „дешавања“. То су сви ти набилдовани.челави и истетовирани момци који се баве „комбинацијама“ у стилу Мареша, који никада неће дизајнирати ауто, посветити се механици, металургији, никада неће инвестирати у то шта тврди да „воли“, већ ће све то одузети од другога и то себи представити као доказ своје супериорности и кредит који се уновчава у материци. Мараш, као психопата, не воли кола, он воли адреналин који се добија кроз чин крађе и умишљену слику о себи као супериорном јер је марнуо кола. Мараш то мора да ради јер Мараш је мртав изнутра и попут ногу мртве жабе која се стимулишу струјом, њему треба екстерни утицај да би га „оживео“.

Ти људи су пасивни потрошачи, они ништа не доприносе, већ само одузимају. Они ништа не стварају већ само уништавају. Конзумирају. Где год је живот они доносе смрт, било менталну било физичу. Попут црне рупе, они прождиру и време и материју, покушавајући да попуне своју унутрашњу празнину. У том бесмисленом постојању, они немају границе и где год границе постоје они их руше. Нападају, пале, кољу и једу. У паузама се јебу дивљачки и праве нову бесмислену и једнако празну децу и на тај начин осигуравају да се бесмисао и празнина шири. Због тога, када додђете у контакт са тим особама, одмах се осећате непријатно. Те особе изазивају примордијалних страх од предатора и ма колико биле физички лепе, ма колико се шепурили по тим сплавовима и скупим колима, њих увек прати тај осећај не-живота. Термин који се врло често користи за контакт са тим особама јесте „енергетски вампири“ и он је врло тачан. Те особе СУ мртве и морају да се хране животом да би се „осећале“ живима. Међутим као су мртве и како се та гангрена шири, оне стално морају да ескалирају своје понашање, њима увек треба још и још и још. И што више „живе“ они заправо све више „умиру“ јер сав тај живот који конзумирају само шири унутрашњу празнину и бесмисао, јер живот који конзумирају храни њихову смрт.Ти живи лешеви, зомбији и вампири никада не престају, не зато што не желе, него зато што не могу. Собзиром да су мртви они немају контролу над собом просто зато јер они немају себе. Како немају себе не постоје ни механизми који себе дефнишу и ограничавају, те стога како не постоје границе те особе имају само један правац кретања а то је ширење. Они се константно шире јер заправо панично беже од празнине која се шири иза њих и због те панике они немају никаквог скрупула према спољном свету. Они су стално на ивици тог унутрашњег бунара који се шири и због тога њихов живот, гледано споља, је живот увек на ивици али не спољној, већ унутрашњој.

Смрт као стање постојања, лежи у срцу ове групе поремећаја личности и оно је главни генератор свега шта та особа чини и како „живи“. Међутим то језгро, је такозвано шизоидно језгро и као такво оно припада другој групи поремећаја, поремећаја из групе А. Групу А поремећаја чине шизоидни, шизотипални и параноидни поремећај личности. Људи са шизоидним поремећајем личности, карактерише равнодушност, слаб или никакав емотивни афект, немање потреба за социјалним контактима или учествовањем у социјалном животу. Просто речено, те особе су самотњаци, врло често високо интелигентни они живе унутар себе те им стога спољни свет није потребан. Многи научници, програмери, физичари итд су шизоиди, стога не чуди да се међу оптуженима налази и ИТ стручњак.

Поставља се питање, како настају овакве особе?

У случају чистог психопате, ради се о генетском поремећају. Код тих људи, аутономни нервни систем другачије је спојен са симпатички нервним системом. Такође, функционисање мозга код тих људи је знатно другачије од функционисања мозга нормалних људи. Психопата због тога има другачији доживљај реалности од нормалног човека. По свом функционисању, он је заправо ближи животињи него човеку, јер је у суштини све или ништа, примитивни организам. Због тога што је примитиван, он није оптерећен вишим функцијама, живи у константној реалности, није оптерећен последицама свог деловања и због тога он је врло ефикасан у испуњавању своји нагона и импулса. Због тога, психопате могу једнако бити успешни бизнисмени, политичари али серијске убице и криминалци. Јер не поседују савест. Попут предатора, они су фокусирани само на себе и оно шта им у том моменту треба. Ако је љут, психопата ће се ослободити љутње тако што ће некога пребити или убити, без обзира да ли је тај неко њему се замерио. У свету психопате не постоје други људи, не постоји свет јер у његовој глави ОН је свет и само ОН постоји. Ако му се јебе, он ће јебати било милом било силом. Ако му је потребан новац он ће новац набавити било кроз рад,превару или пљачку. За психопату не постоје спољна правила, не постоји закон, не постоји морал не постоји ништа апстрактно, јер он, пошто је празнина није дефинисан и стога не препознаје споља и унутра, јер унутра и не постоји. Због тога психопата је анти социјалан, тј анти друштвен, јер он своје потребе екстернализује. Све шта њему треба налази се споља, новац, секс, моћ, храна…Због тога, код психопате, све је меркантилистичко, све служи сврси и циљу који психопата у том тренутку има. Све је „рационално“, тј све је подложно задовољењу импулса и нагона, јер мисли и емоције не постоје.

Дакле да поновим, у случају чистог психопате, психопата се рађа.

За разлику од чистог психопате, сви остали поремећаји личности настају услед траума и злостављања у раним, тзв формативним годинама.

Гранични поремећај личности, хистрионични поремећај личности и нарцисоидни поремећај личности јесу поремећаји личности у којима долази до стварања тзв лажног ја као механизма одбране који је пак одговор на злостављање од стране било родитеља било околине. Како време пролази, лажно ја заузма све веће и веће функције и на крају постаје доминантан вид идентитета који та особа поседује. Но како је то лажан идентитет, та особа заправо нема идентитет и ту реалност, не постојање ЈА, она стално покушава да сакрије, пројектујући лажну слику о себи коју одржава реакцијама коју спољни свет има на ту слику. Како је та слика фантастична она временом захтева све више и више енергије, она мора бити све већа и већа и грандиознија и што је та лажна слика већа енергија потребна за њено одржавање је све већа и већа.

Исто као код психопате, сви ови поремећаји су експанзивни и увек окренути ка споља и стога су подложни константној ескалацији.

Уопштено, пут развоја такве особе би ишао од прилике овако.

Та особа се рађа у дисфункционалној породици. У тој породици, односи су хаотични и пуни насиља,било отвореног било прикривеног. Дете расте у атмосфери страха и неизвесности, што код њега одмах ствара одбрамбене механизме којима се осигурава континуални развој мозга. Ти одбрамбени механизми, претрварају непријатељско окружење, кроз измишљени наратив у предвиљиво и контролисано окружење и на тај начин то дете ствара фантазијски свет којим објашњава себи реалност. Како време пролази, дете прераста у човека са деформисаним погледима на свет и деформисаном сликом о себи и на крају израста у особу са поремећном личношћу која није способна да разликује сопствену перцепцију реалности од реалности. Она тада може се или повући у себе (шизоид) или тежити да манипулише реалношћу (гранични поремћај личности) или агресивно наметати своју представу реалности (хистрионични и нарцисоидни поремећај личности).

Гледано шире, појава оваквих случајева је сасвим нормална за средину каква је Србија. Само луд човек би могао да помисли да цела та историја насиља може проћи без последица. Историја насиља и то од самог почетка, још од средњег века до данас. Да се 500 година калифата може избрисати тако што ће да се купи клавир и научи француски. Да Црногорско и Крајишко макљање са Труцима може произвести било шта друго до убицу. Да њихова еволуција може одвести у било ком другом правцу до креације психопатије и/или нарцисоидности. Сви ти наши „ратници“ и „хероји“ сви ти витезови изгледа нису били ништа друго до психопатске масовне убице, које се јесу бориле за слободу међутим проблем је у томе што једном када су ту слободу оствариле нису биле вољне да је предају Србији већ су Србију предали себи. Сматрајући је не за вредност која је изнад њих већ су себе стављали изнад Србије. За све те наше бркате херојчине, Србија је била и остлаа ништа друго до лични плен. Нису имали муда да пусте, да се одрекну, да пређу на следећи ниво…Не, они су је задржавали за себе и на тај начин постали тирани. Од Карађорђа, преко Обреновића, до Тита и Милошевића.

Нико од њих се није борио за Србију. Борио се за слободу али не Србије, већ за територију на којој ће они бити слободни да раде шта хоће и ту територију су назвали Србијом.

Сви до једног су били тирани и као тирани они су константно се односили попут психопата према Србији и Србима, константно их дркали, јебавали у здрав мозак, константно их понижавлаи и угњетавали док на крају од њих нису направили монструме. Сада је касно, исувише касно да се ствари промене.

Наравно да је ова прича само екстензија Земунског клана, који је пак екстензија Аркана и 90их. Наравно да они које воде причу, та линија психопатских срБских владара из сенеке води од Јовице, Ранковића, Аписа и све до разних хаџи кураца палаца, до свих тих прото хајдука који се нису борили за Србију, борили су се за себе и власт. Да су се борили за Србију не би тако према Србији поступали нити би Србија била ово шта јесте данас. Ненормална, ишчашена наказа која саму себе прождире у некрофилским оргијама где се после дивљачке јебачине вуче лајна белог и тело се умотава у најлон. Наравно да Беливук говори истину, наравно да је државни врх умешан у све ово, као што је био умешан у све још од хаџија из 19 века. Никада се то није променило нити се може променити.

Зашто би се мењало кад ради.

Користи, што би рекла сељачка памет, и дере комшију, непријатеља или кога већ, чије коске потом кува и поклања школи да деца уче.

Вајдица.

3 mišljenja na „Драган Томић : Анатомија срБског слома

  1. J*bo si kevu sa ovim tekstom. Ubo si ga k’o migrant c*nja u srpsku pi*etinu po hotelima, hostelima i stanovima sirom Beograda. Srpski narod…narod Sv. Save, kneza Lazara, Obilica, Karadjordja, Tesle, Pupina, Milankovica…kosovski zavet, mit…trpeljiv rod…cuti…odobrava…savijene glave, oborenog pogleda…junacki…citava ta satro rodoljubiva ikonografija…trpi svako moguce s*anje…besparica, talog drustva sada je elita, gospodari podzemlja su modeli identifikacije, uzori…klinci koji se p*caju po toaletima skola i preslisavaju profe…stranci gospodare…Jura, braca Kinezi i Rusi, Nemci, Francuzi, Ameri, Arapi…setam Zemunom…u kabrioletu sa tablicama KS (one kao „statusno neutralne“ registarske tablice „Kosova“) dve nase ribe sa Albancima…jedna hvata selfi i govori drugoj „namesti se ‘ajde vise“, cuje se muzika na albanskom iz vozila…dva napucana lika…Zemun…srpski wadikali…100 „balija“ za jednog Srbina…Srbija se saginjati nece…Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica…*urac palac…Srbija 2021…napucani neandertalci haraju Beogradom, majka seta sa cerkom tu „kod konja“ i savetuje cerki kako da sto bolje unovci svoju ckupi i odje*e odavde, uda se za nekog stranca…Srbinu radjati nece…“nismo mi inkubatori za genocidne koljace“…Srpkinja i arapski zet…trojke, cetvorke, petorke…ljubav cveta, amore mio…srpski narodni poslanici, ministri, sekretari, te vrle zanatlije, keramicari, mesari, rostilj majstori, vodoinstalateri, motaci kablova…Toma Mona…Jagodina i njen sef, cistokrvni srbijansko-moravicki domacin…Aqua bordello city…kakva jebena spoznaja…been wondering for ages…taj valjda genetski koktel, kombo violentne brdjanske i srbijansko sumadijsko opancarske hajducije koja se klala sa Osmanlijama i srpske pi*etine koja je 5 vekova pod satorima i po haremima sluzila Osmanlije i kavkasko-mongoloidni basibozuk…genetika je cudo…a toliko je osporavana…tabu tema jbg…biti Srbin…fuck…goddammit…Solunci…slobodarski nebeski narod…shit…facepalm…lights off

    Sviđa mi se

  2. „Гледано шире, појава оваквих случајева је сасвим нормална за средину каква је Србија. Само луд човек би могао да помисли да цела та историја насиља може проћи без последица. Историја насиља и то од самог почетка, још од средњег века до данас. Да се 500 година калифата може избрисати тако што ће да се купи клавир и научи француски. Да Црногорско и Крајишко макљање са Труцима може произвести било шта друго до убицу. Да њихова еволуција може одвести у било ком другом правцу до креације психопатије и/или нарцисоидности. Сви ти наши „ратници“ и „хероји“ сви ти витезови изгледа нису били ништа друго до психопатске масовне убице, које се јесу бориле за слободу међутим проблем је у томе што једном када су ту слободу оствариле нису биле вољне да је предају Србији већ су Србију предали себи. Сматрајући је не за вредност која је изнад њих већ су себе стављали изнад Србије. За све те наше бркате херојчине, Србија је била и остлаа ништа друго до лични плен. Нису имали муда да пусте, да се одрекну, да пређу на следећи ниво…Не, они су је задржавали за себе и на тај начин постали тирани. Од Карађорђа, преко Обреновића, до Тита и Милошевића.“

    Pojednostavljeno. Nasilja je bilo više na tlu zapadne Evrope nego na Balkanu. I drugi su se makljali, a ne samo Crnogorci i Krajišnici. Prema drugim narodima nasilniji su Ameri i Briti, a i ostali bi bili još gori samo da mogu.
    „Brkate herojčine“ i ostali su podržani od stranaca koji kreiraju politiku na ovim prostorima, zato i jesu tako hrabri i bahati jer znaju iza njih stoje stranci.
    Osim obrazovanja jedan od rješenja je i sloboda u kupovanju/posjedovanju osobnog nauružanja. Kad „brkajlija“ shvati da može u dijelu sekunde da ostane bez glave, proći će ga volja da se bahati i k…i.
    Ako već mora Amer da te tlači, ne mora i neka lokalna budala tipa Glavaš, Merčep, Lukić, i ostali domaći.
    Radi naoružanosti naroda došlo je i do militarizacije policije. Mada, eto Ameri imaju nauružanja ali izgleda da nemaju mozga i hrabrosti, ili zbilja nisu u mogućnosti da išta učine?

    Zamolio bih autora komentar na slijedeće tekstove:
    http://www.nspm.rs/prenosimo/odiseja-u-svemiru-2021.-ili-milijarderi-u-bestezinskom-stanju.html
    https://pescanik.net/bogatasi-u-svemiru/
    https://bostonreview.net/class-inequality-politics/prabhat-patnaik-why-neoliberalism-needs-neofascists

    Pozdrav

    Sviđa mi se

  3. Nezahvalno je svoditi šira društvena kretanja na lične patologije a pogotovo je pogrešno Srbiju predstavljati kao poludivlje društvo u odnosu na sve ostalo. Vrlo je teško pronaći one koji su se izborili za nešto pa „pustili“. Ako je izboriti se za nešto pa bez borbe pustiti prelazak na neki novi nivo svesti onda bi Sovjetski Savez bio šampion antipatologije. Ipak vidimo da je umesto novog nivoa taj potez uveo zemlju u nezapamćenu krizu i dalji raspad.

    Ako je demokratizacija kriterijum treba se imati u vidu da je široka lepeza demokratija u svetu pa je demokratija i Engleska i Honduras. Engleska je recimo titulu plemića dodelila Francisu Drake-u koji je bio gusar. Honduras nije imao svojih gusara ali je na toj teritoriji operisao Henry Morgan – još jedan engleski gusar. Kada je 1823. dobijena nezavisnost od Španije manjak ovakvih patoloških tipova nije automatski stvorio perspektivno društvo.

    Ono što je zajedničko i Frensisu Drejku i gospodinu Nevolji je da su obojica bili u službi države a da to nisu bili njihove biografije bi bitno drugačije izgledale. Frensisa Drejka je stvorila protestantska reformacija čije je okončanje donelo proizvodnu i tehnološku prednost kao i činjenica da je po prvi put presipanje iz tuđeg u svoj tanjir smatrano ne samo državnim uspehom već i bogougodnim delom. Drugi je nastao kao posledica potrebe jednog nakaradnog i ropskog sistema da pljačka i disciplinuje sopstvene zemljake koji se nalaze van vladajuće klike koja na bazi održavanja takvog sistema prisvaja neku „sistemsku rentu“.

    Ovde vidimo da patološki tipovi u službi države mogu da dovedu i do njene ekspanzije i do njenog urušavanja.

    Država se generalno može voditi na dva načina: putem harizmatičnog i sposobnog vođe koji oličava vlast ili putem „visoke prosečnosti“ kada država relativno rano selektuje kandidate za ključne pozicije u politici, administraciji, ekonomiji, vojsci i slično i obezbeđuje im vrhunsko obrazovanje i tutorstvo. Države koje nisu uspele ni jedno ni drugo obično postaju plen onima koji jesu i to ne uvek kao poraz u direktnom sukobu već i zbog toga što osobe niske prosečnosti ne mogu da pariraju ovim drugima u vođenju državnih poslova i samim tim bivaju podrivani i kao posledicu toga postaju zavisni. Kada postanu zavisni njihova pozicija postaje slična „sobnom starešini“ u logoru. Sobni starešina ne dovodi u pitanje logorsko ustrojstvo već nasilje širi isključivo horizontalno u nastojanju da se održi na poziciji sobnog starešine. Drugim rečima hrani krokodila u nadi da će biti poslednji pojeden – jer mu je jasno kad sam sebe pogleda u ogledalu da po svojoj prirodi ne dobacuje dalje od toga. Nikakva državotvorna misao se ne može uspostaviti sa mentalitetom sobnog starešine.

    Dalje u tekstu se Crnogorci i Krajišnici postavljaju kao nosioci patološkog sistema. Nevolja u ovakvom rasuđivanju je u tome što ih mi nismo imali prilike posmatrati u njihovom originalnom okruženju. Kada dodju u Beograd oni su „iskorenjeni“ iz svoje sredine. Sredina, pogotovo ako je mala, ima snažan korektivni uticaj na pojedinca i njegovo ponašanje. Čuveno seosko „A čiji si ti mali?“ ti jasno stavlja do znanja da ti kao ti predstavljaš samo deo tuđe percepcije o tebi. Drugi deo čini tvoja porodična istorija. Možeš biti sjajan komšija ali ako ti je deda bio psihički bolesnik ili razbojnik uvek će postojati doza otklona prema tebi.

    Kada ljudi iz ovakve sredine dođu u Beograd pored motiva da uspeju vrlo brzo izgube stid jer ih u novoj sredini niko ne zna. Od momenta gubljenja stida pa do ulaska u kriminal, sumnjivi biznis ili pešadinca najluđih političkih opcija deli pola pedlja.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s