Драган Томић: „Деведесете“ – 1982 година

#Куповина_карте_за_пакао

Те 1981 године, Косово се етаблирало као мета тема у Србији и сав њен фокус, био је усмерен ка Косову. Заправо од 1981 године па до данас, Косово је било и остало једина тема око које се у Србији перманентно водио диалог. Гледано са неке метафизичке тачке, Косово је било и остало, заправо прави и једини циљ Западних сила и разлог њихове умешаности у организацију распада СФРЈ. Словенија, Хрватска и Босна су биле само обмане, оно шта су све западне силе хтеле је увек било и остало Косово. И наравно, једна од њих га је желела са маничном страшћу и била спремна да да све за њега-Велика Британија. Вођена Макиндеровом логиком која се пак базира на концепту тачака ослонца, онај ко контролише Косово контролише Балкан, ко контролише Балкан контролише Источну Европу, ко контролише Источну Европу контролише Русију и ко контролише Русију контролише цео свет. Стога је било круцијално за гео политику Велике Британије да се по сваку цену дочепа Косова, јер је оно била витална тачка у њиховој стратегији. Сматрајући Србе недовољно поузданим за своје циљеве, за стратеге Велике Британије много исплативија и сигурнија солуција била је коалиција „савезника“ уједињених у својој мржњи према Србима који би послужили као нека врста малтера са којом би се цела та конструкција учврстила. Атавистичка мржња коју елита Велике Британије гаји према Русији, стога је само пресликана на Србију и примењна кроз „савезнике“, Словенце,Хрвате,Бошњаке и Албанце, које је ова логика извадила из контекста, остављајући Србију и Србе као главне и одговорне за све шта се дешава у Југославији. Ослобођени одговорности и потребе да се суоче са сопственим злочинима, Словенци,Хрвати,Бошњаци и Албанци добили су дозволу за убијање. У тој уврнутој логици, сваки Српски одговор, оправдан или не, је аутоматски тумачен као чин агресије. Срби су тако постали апсолутно зло док су сви други постали апсолутно добри и њихове жртве. На овај начин, направљен је вештачки морални конструкт који је омогућио спољну интервенцију и директно уплитање у сукоб. Сукоб који је 1982 године био тек у зачетку.

У 1982 години, у Србији врло споро, расте спознаја о опасности у којој се она налази. Та свест постоји на Косову, јер су тамошњи Срби под сталним терором Албанаца. Међутим, комунистички апартчики притиснути што федералним институцијама које се одржавају кроз упумпавање кредита што сопственом неспособношћу и растрзани унутрашњим конфликтима не успевају да формулишу јасан одговор а самим тим нити стратегију одговора на претњу. На том месту, Српска служба безбедности, прави својеврсни „договор са Ђаволом“, почиње да све више и више користи криминалце као резервну војску како би одговорила претњама и константном усложњавању ситуације. Овај потез је изнуђен, и ако у датом моменту се чинило као добра идеја, на дужи рок, ова симбиоза довешће до тоталног урушавња угледа саме службе и са њом до темеља разорити саму идеју Србије као државе.

Тајни рат са Косова се преноси на тла Европе и Америке и готово да нема месеца у коме се не деси неки напад на институције СФРЈ и њене представнике. Усташа емиграција појачава своје терористичке активности, раме уз раме са Албанцима, под окриљем операције „Гладио“. Ово је практично значило да су и усташе и иреднтисти заправо продужена рука западних обавештајних служби и сваки напад на њих је уједно и напад на те службе. Глобално гледано Запад игра двоструку игру, јавно, он издаје кредите којима се финансира савезна влада, која не дозвољава обрачун са унутрашњим непријатељем док тајно помаже унутрашње непријатеље. На овај начин, Запад преко федералних власти, све више усијава унутрашње конфликте и повећава нетрпељивости унутар саме СФРЈ.

Суштина овакве поставке пак, лежи у чињеници да је Хладни рат доведен до свог новог врхунца. Руси у Афганистану, конфликти на Блиском истоку и почетак Фокландског рата, јесу последица повлачења Американаца из Вијетнама и на први поглед, се чини да Руска страна побеђује.

Управо ово даје лажну наду срБским апартчикима да су одабрали праву страну и да је њихов поглед на свет исправан. Стабилност Југославије по њима, нема алтернативу и мора се очувати по сваку цену, те стога им не пада тешко да спорводе ауто цензуру над догађајима који се дешавају на Косову.

А на Косову, осокољени млохавим одговором СФРЈ, Албанци појачавају терор над Србима и спороводе свој план етничког чишћења. Реакције државних органа приказују као репресију и терор и још више се етаблирају на Западу као жртве комунизма. Атмосфера је изразито повољна, јер Реганова администрација је на „ратном путу“ против „империје зла“, тако да извештаји разних паравана обавештајних служби као што су „Амнести интернешанал“ константно позивају на смањење репресије и осуду терора коју врше комунистичке власти СФРЈ над Албанцима.

Профит од трговине наркотицима, Албанци користе за куповину имања од Срба, плаћајући некада троструко више од тржнишне цене али тих случајева је релативно мало. Срби се са Косова терају углавном пребијанњима, силовањима,убиствима,паљењима, убијањима стоке, нападима на цркве и гробља. Међутим, први начин етничког чишћења, срБски апартчики јако добро спинују, извргавајући руглу Србе који су имања продали за дебеле паре и играјући на карту зависти, тако раширене у ужој Србији, успевају да до бесмисла умање проблематику дешавања на Косову. Када случајеви терора ипак допру до јавности они се представљају као криминалне активности а не као оно шта јесу у ствари-чин рата. Агресивније захтеве Срба са Косова, апартчки представљају као Српски национализам, који је једнако опасан као и Албански.

Ипак, чак и тако анестезираној и отупелој Србији, ствари магловито постају очигледне. Одметнути део службе, наравно, одмах те прото патриЈоте, ставља под своју контролу, те се тако појављују Драшковићев роман „Нож“ и представа „Голубњача“ Јована Радоуловића, коју апаратчики одмах забрањују јер је исказ велико срБског национализма.

Те 1982 године, ситуација је надреална и тескобна. СФРЈ мучи муку са инфлацијом, цене енергената расту, уводе се бонови, врше се рестрикције струје док унутрашњи притисак лагано расте.

Календар неких догађаја из 1982

  1. 9.Јануар 1982 Након рањавања српкиње код Пећи, лист „Политика“ пише да су Срби на Косову изложени фашистичком терору.
  2. 13 Јануар 1982 године, отворени пленум ЦК СК Србије на коме је донета резолуција о јединству Србије и њених покраина.
  3. 13 Јануар 1982, Милка Планинц, предсадница ЦК СК Хрватске предложена за предсадницу Савезног Извршног Већа.
  4. 15 Јануар 1982, у листу „Комунист“ излази чланак о опасностима „панисламских идеја“.
  5. 1 Фебруара 1982, рафинерија „Рјека“ прекинула рад због несташица нафте.
  6. 10 Фебруар 1982, „Амнести интернешнал“ критикује оштар пораст људи у затвору, улганом Албанаца због противљења званичној политици СФРЈ.
  7. 14 Фебруар 1982, отворено писмо свештеника са Косова патријарху Герману у коме се тражи прекид ћутања о терору Албанаца на Косову.
  8. 4 Март 1982, Тексако Југославија и Агип потписују уговор са Ином-Нафта плин о истраживању нафте у Јадрану.
  9. 15 Март 1982 Зоран Стојадиновић, рачуновођа у конзулату у Кливленду, затражио азил након што је дрпио 25.000 долара.
  10. 31 Март 1982, Дедијер-Бакарић, сукоб око прилога за биографију Јосипа Броза
  11. 9 Април 1982, „Резиме мишљења“, већа република и покраина, закључују да је садашња лоша економска ситуација, производ погрешне политике у протеклих 10 година.
  12. 22 или 24 Април 1982. Стјепан Ђурековић, високи функционер СК Хрватске и директор ИНЕ, бежи за Немачку и прикључује се усташкој емиграцији. Убијен у атентату 1983, због кога су Немци ухапсили двојцу ДБ-оваца и осудили их на доживотну робију-Здравка Мустача и Јосипа Перовића.
  13. 29 Април 1982, Социјалистички Савез радног народа Југославије, одобрава састав владе кога је предложила Милка Планинц.
  14. 12 Мај 1982 доноси се уредба о располагању чврстом валутом-централизација девиза СФРЈ, противе се Хрватска и Словенија
  15. 15 Мај 1982- ротација у предсадништву СФРЈ, Петар Стамболић долази на место Сергеја Крајгера.
  16. 15 Мај 1982-прва седница нове владе, предсадник Раиф Диздаревић
  17. 15 Мај 1982-генерал Никола Љубичић постаје предсадник предсадништва СР Србије.
  18. 16 Мај 1982-Милка Планинц изабрана за предсадницу СИВ-а. Одбрана Бранко Мамула, унутрашњи послови-Стане Доланц, инострани послови-Лазар Мојсов
  19. 26 јуни-12 конгрес ЦК СК Југославије-главна тема-економија.
  20. 2 Јули 1982- конгрес у Тирани, истиче се илирско-албански континуитет на њиховим историјским територијама које укључују делове СФРЈ и Грчке.
  21. 9 Јули 1982 Митинг солидарности са народом Палестине на тргу Маркса и Енгелса
  22. 16 Јули 1982, западно Немачки и Југословенски полицајци ослободили таоце, четворо деце, двоје Југословенских и двоје Америчких и ухапсили киднапера, ирачког бизнисмена
  23. 30 Јули 1982, приликом протеста због хапшења 9 Јула, ухапшен Борис Тадић и осуђен на 25 дана затвора.
  24. 30 Јули 1982-СИВ одобрио замрзавање цена
  25. Август 1982-Полемика између Фуада Мухића и Воислава Шешеља у Сарајевском магазину „Данас“ поводом „панисламског национализма“.
  26. 15 Септембар 1982-Рамиз Алиа, члан Албанског политбиора, позива Албанце у СФРЈ да „наставе са отпором“.
  27. 15 Октобар 1982-усвојене радикалне мере, рестрикције струје, за путовање из земље потребан је депозид од 100 долара на годину дана.
  28. 17 Октобар 1982-ограничава се количина девиза која се може изнети из земље што погађа чувену трговину са Трстом.
  29. 22 Октобар 1982-девалвација динара 20 посто.
  30. 16 Новембар 1982- одлука о укидању емисије „Београде добро јутро, Душка Радовића“
  31. 17 Новембар 1982 -Хидајет Хисини, албански новинар са Косова, осуђен на 15 година због анти државног деловања.
  32. 14 Децембар 1982- Повећање војног буџета што изазива шок међу СФРЈ делегатима
  33. 31 Децембар 1982- дописница „Вјесника“, Ранка Чичак, осуђена на две и по године због текстова о „свињској мафији“ у Србији.

Те године, АББА је одржала последњи концерт, изашли су први персонални рачунари, Спектрум и Комодор 64, Велика Британија је повратила Фокланде, Тадић је бранио Палестинце, а фракције државне безбедности су увелико ратовале испод жита и преко новина, причајући о свињама.

Наставиће се…

Драган Томић

2 mišljenja na „Драган Томић: „Деведесете“ – 1982 година

  1. Svaka cast na ovako temeljnom pregledu, pocevsi od proslog teksta! Nadam se da ces nastaviti u istom duhu i dalje. Pitanje svih pitanja, da li je moglo drugacije s nase strane, ili sta raditi „sutra“, na to bojim se nema niko odgovor.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s