Драган Томић, „Деведесете“, 1985. година

Још од прве владавине Милоша Обреновића, у традицији српске елите, установљено је неписано правило да је највећи непријатељ државне управе сам народ. Другим речима, за власт у Србији највећи непријатељ су сами Срби, прво па онда све остали. Овај антагонистички и дубоко патолошки конструкт настао је једним делом стицајем историјских околоности, Србија се по први пут ослободила устанком и та чињеница једнако је плашила сваку власт која би се успоставила у Србији а не само Отоманску империју и све друге освајаче који су пролазили и боравили на територији Србије.

Други део изникао је из православног поимања света, где је власт од Бога те тако људи који су на власти, они су са Богом а не са народом. Власт је стога једнака рају. И како су у рају, они више везе са овоземаљским стварима немају, они се баве безвременим и сваки покушај да им се предочи реалност, они доживљавају као напад и пад из раја. Пад из раја у ПАКАО реалности. Док су у рају, они булазне, маштају, баве се космосом док их реално стање не интересује много. Када их интересује, према њему се односе на садистички и саркастично, омаловажавајући вапаје поданика и дубоко их презирући они им бацају коске са стола. Они народ преизру јер у њховом мозгу, они су над народни и за њих је мешање са народом повреда, тј нарцисоидна увреда њиховог самоумишељеног положаја у времену и простору. Њима једноставно сујета не дозвољава повратак на старо.

Заправо, када се ближе погледа „политичка“ историја Србије, демократских цивилизованих промена власти је било врло мало, промене су се углавном вршиле превратима и у крви. Стога за сваког владара у Србији, увек је висила, попут Дамокловог мача, историјска чињеница да његов одлазак са власти уједно значи и његову сахрану. Дакле питање власти није питање улоге тј места које он има у датом временском тренутку и у поретку ствари, већ је питање живота и смрти. Ово доводи до фанатаичности у поимању власти, где владар увек мора створити око себе представу, која је увек драматична и у којој он је спасилац и заштитник послат од више силе да заштити Србију и србе. Ратник и месија, божанска фигура у коју се не сме сумњати и чије се одлуке не преиспитују. У реалности, ово доводи до стварања нечега што је у психологији познато као масовна психоза, где један човек своје лудило пројектује на друге и увлачи их у менталну игру која је пак директна последица пројекције његове психе, тј психопатологије. Тако, његова владавина је епска а он сам је над биће које лебди бестелесно и има чудесне моћи којима решава сваку кризу. Од лукавости до моћног мистичног тајног оружија.

Они никада не може да буде обичан вршилац дужности,он увек мора да буде надчовек. Ово се јако добро уклапа у митско, тј магично поимање света и епове у којима је српски идентитет преживео векове робовања под Отоманима, међутим он никада није критички разматран, никада се није разлучило шта је чињеница а шта емоција, већ је он срастао тако да су и чињенице и емоције постале истозначне. Ово створило перманентну нестабилност просто зато јер су емоције нестабилне саме по себи и само допринело политичкој нестабилности српског система. Директна последица овога јесте раскид са реалношћу и мешање између реалног света и унутрашњег поимања света. Тј између емоција и мисли. Основна црта сваког владара у Србији је параноја док је етос који га прати фатализам и фанатизам.

Историјски ово је довело до тога да су Срби постали нека врста константне претње јер су психички лабилни, константне бунџије и реметилачки фактор и стога према њима је почео да се јавља врло дубоки антагонизам који је врло често прерастао у отворену мржњу која је онда водила у покоље.

Све ово је последица трауме, трауме живота под Отоманима и та чињеница је прва пренебрегнута од стране Српске елите. Уместо да дубоко разуме шта јој се десило у прошлим вековима, какав је утицај робовање имало на национални идентитет, колико га је оштетило, шта би требало поправити а шта изградити ново, овакво схватање унутар Српске елите не постоји, већ она, бежећи од реалности, прихвата нове фантазије где је свака следећа, луђа од предходне. Српска елита једном речју СРЉА кроз време, попут човека који је излетео из запаљене куће потпуно несвестан да док бежи он гори и што брже трчи од све више гори. Он нити размишља да гаси себе а камоли кућу, што доводи на крају да је кућа изгорела и да је он самог себе спалио бежећи од пожара.

Година 1985 ће ову трагичну поставку можда најбоље показати у случају Ђорђа Мартиновића.

Практично, на Косову је рат. Терор Албанаца над Србима је свакодневан и све жешћи. Пребијања,силовања,убиства, претње, напади на имовину покретну и непокретну се дешавају скоро сваког месеца али власти то гурају под тепих. Албанци, запослени у државним институцијама те случајеве или не пријављују или их умањују. Само када баш претерају, као са бомбама у Приштини, масовно се похапсе неки трећеразредни људи и то се онда слави као победа правне државе док се на западу репрезентује као репресија. Такође, Албанци користе државне механизме да би се обрачунавали и између себе, при чему рачун се испоставља Србији.

Када се око 17 часова, 1 Маја 1985, пред болницом у Гњилану појавио Ђорђе Мартиновић, са полу литарском флашом набијеном у анус, одмах је превезен у на одељење хирургије у Приштини. Одатле бива пребачен на ВМА где је оперисан још једном. Након тога, Ђорђе Марјановић биће оперисан још два пута, у Енглеској. Политика објављује ову причу 4 маја, што изазива буру негодовања у Србији. Из страха да ће истина провалити брану ћутања, Стане Доланц, на прес конференцији изјављује да је Ђорђе Марјановић, покушао самоубиство и да се стога свака истрага обуставља. Саркастично, додао је да му је жао „јер је Ђорђе Марјановић, српски самурај одлучио да изведе харакири“ на шта су се новинари лепо исмејали. Са друге стране, након операција у Лондону, доктор који га је оперисао, др. Питер Холи, саставио је детаљан извештај који искључује било какав облик само-повређивања, већ да се ради о чину који су извеле најмање три особе.

Овај случај, здушно је прикриван од стране обе службе безбедности у Србији и на тај начин, СДБ и КОС су поново силовали Ђорђа Мартиновића, форсирајући га да промени исказ и да призна да се „само-задовољавао“.

Србија није успела да заштити свог грађанина од терора и на тај начин, све шта је довело до овог догађаја јесте реални резултат свог постигнућа и борбе који се десио до сада. Поред УДБЕ,поред КОСА,поред америчких кредита,поред ЈНА,поред ДБ-а,поред популационе надмоћи,поред свега, Србија није успела да сачува своје становништво на Косову.

Случај Ђорђа Мартиновића, јесте преломна тачка и заправо званично почетак рата на Косову, тј СФРЈ , који ће кулминирати НАТО бомбардовањем Србије 1999.

Календар 1985 :

  1. 1 Јануар , Укинуто ограничење за путовање из Југославије (депозит од 100 долара)
  2. 6. Јануар, Сестре Драженка и Шима Чуљак, упале у кањон реке Лиштице, недеалеко од Мостара и спашене након недељу дана, због промрзлина, обема ампутиране ноге.
  3. 8 Јануар, Шведска изјавила да је купила две мини подморнице од Југославије.
  4. 23 Јануар, Због недеостатка доказа, одустало се од суђења преводиоцу, Павлушку Имшировићу, једном од Београдске шесторице.
  5. 30 Јануар, Судија у Лос Анђелесу, пресудио да је Андрија Артуковић, способан да се брани у процесу за екстрадицију у СФРЈ.
  6. 4 Фебруар, Тројца Београдских интелектуалаца, социолог Милан Николић, радио техничар Драгомир Олујић и Миодраг Милић-осуђени на једну до две године затвора због „ширења непријатељске пропаганде“.
  7. 12. Фебруар, Ухапшен Владимир Шекс, адвокат Владимира Мијановића, једног од Београдске шесторице.
  8. 19 Фебруар, На Београдском Коњарнику убијен криминалац Ранко Рубежић-ово је сматрано првом „сачекушом“.
  9. 26 Фебруар, СФРЈ и ММФ договориле нови једногодишњи стенд бај кредит од 300 милиона долара.
  10. 24. Март, пожар у хотелу „Кардинал“ у бањи Врућица, погинуло четворо људи.
  11. 24. Март, експлозија плина у карловачком хотелу „Парк“, погинула куварица
  12. 6. Април, Након судара са камионом,аутобус „Паркова“ из Мостара, пао у Јабланичко језеро, погинуло 37 од 45 путника, дан жалости 8 Априла.
  13. 11. Април, Умире Енвер Хоџа, наслеђује га Рамиз Алиа
  14. 18-20 Април, у Новом Саду, 9 конгрес савеза књижевника Југославије-међунационална препуцавања Миодрага Булатовића и Цирила Злобеца.
  15. 30 Април, Патријарх Герман освештао Храм Светог Саве.
  16. 1 Мај, Ђорђе Мартиновић, жртва Албанског терора примљен у болницу.
  17. 1 Мај, Федерални судија у Лос Анђелесу, пресудио да Андрија Артуковић, треба бити изручен СФРЈ због убиства хиљада људи у Другом Светском рату.
  18. 10 Мај, У Загребу, осуђена група од 11 усташа, оптужена за планирање терористичких напада, Стјепан Деглин осуђен на 20 година.
  19. 15 Мај, ротација у Предсадништву, Радован Влајковић уместо Веселина Ђурановића.
  20. 23 Мај, скупштина САНУ, одлучила да оснује комисију о стању у Југославији.
  21. 28 Мај, „Амнести интернешнал“ позвао да прекине са хапшењима за не насилну политичку активност.
  22. 31 Мај, Милка Планинц, предсадница СИВ у посети САД.
  23. 5. Јун у фабрици ТАС у Вогпшћи, почиње производња Голфа 2.
  24. 15.Јун, У Београду одржан концерт за помоћ гладнима у Африци (ЈУ рок мисија за „милион година“)
  25. 2 Јул, Син Андрије Артуковића, тужио америчку владу за кршење уставних права његвог оца, тражи одштету од 10 милиона долара.
  26. 10 Јул, Милка Планинц у посети СССР-у
  27. 19 Јул, цена хлеба у СФРЈ скаче 35%, скок цена енергије и хране. Годишња инфлација у СФРЈ у јуну је 76%.
  28. 23 Јул, Први контигент Југ-а кренуо за Америку.
  29. 30 Јул, Резолуција ЦК СКЈ, у којој се прети искључењем свима који одступају од политике ЦК.
  30. 7 Август, Врховни суд СР Србије, смањује казне дисидентима.
  31. 22 Август, У Загребу откривено десет случајева СИДЕ
  32. 3. Септембар, у саобраћајној несрећи, Београд-Нови Сад погинуо фудбалер Драган Манце
  33. 3. Септембар, у Мостару, осуђена шесточлана група, оптужена да припада четничкој емиграцији, Ристо Радовић добио три и по године затвора.
  34. око 5. Септембра, Американци чекају у редовима да купе „Југа“.
  35. 9 Октобар Југо званично представљен америчком тржишту у Њујорку,почетак продаје масовно прати усташка контра пропаганда, називајући југо „Српско комунистичко ђубре“.
  36. 10 Октобар, четри америчка ловца, са носача „Саратога“,пресрећу египатски авион са отмичарима италијанског путничког брода “ Акиле Лауро“ и приморала га да слети на Сицилију. У авиону је и лидер Палестинског ослободилачког фронта Абу Абас.
  37. 12. Октобар, Италијани пуштају Абу Абаса да оде у Југославију, јер она има дипломатске односе са ПЛО, СФРЈ одбија да га изручи САД и он одлази у Јемен, потом у Ирак. Југословенска влада објаснила да је тиме спречила још већу трагедију
  38. 12. Октобар, Носач авиона Саратога, пристаје у Дубровник.
  39. Октобар, неодређено. Милка Планинц прети оставком.
  40. 15 Новембар, умире предсадник предсадништва СР Хрватске Перо Цар, наслеђује га Ема Дероси-Бјелајац.
  41. Новембар,неодређено. Отпуштена два продуцента на загребачком омладинском раидју, Радио 101, неми протест на тргу Републике,тј Бана Јелачића.
  42. 16. Новембар, састанак словеначких и српских опозционих интелектуалаца, непомирљива гледишта.
  43. 6. Децембар, Југословенска и аустријска полиција, ухапсиле четворочлану групу Југословена због киднаповања и кријучарења људи. Нагађа се да у Италији постоји 10.000 ромске деце.
  44. 9.Децембар пуштена новчаница од 5000 динара са ликом Тита.
  45. 13.Децембар, Маријана Кеча, 9 година, силована и задављена у Кањижи, починлац Ласло Егете, осуђен на смрт стрељањем 1988 године.
  46. 17. Децембар, Џорџ Шулц, државни сектерар САД, током посете Београду, незадовољан ставом СФРЈ поводм Абу Абаса, лупао шаком о сто у току састанка са шефом иностраних послова Раифом Диздаревићем.
  47. 18 Децембар, СФРЈ потписала споразум о рефинансирању дугова са комерцијалним банкама, вредан 3.8 милијарди долара.
  48. 26 Децембар, ухапшена 94 Албанца на Косову, оптужених да припадају тајној сепаратистичкој групи.
  49. 27 Децембар, Савезна скупштина, усвојила закон по коме сви предмети које је Тито стекао као шеф државе, постају друштвено власништво,након што је Јованка Броз затражила свој део.
  50. Крајем године, заједничка седница Предсадништва и Савезне владе, на леду је „анти ифлациони програм Милке Планинц.

Те године, умро је Рок Хадсон и његова смрт лансира СИДУ у ширу јавност која постаје готово доминантна тема у годинама које ће доћи. Основан је Хезболах. У САД је издата песма „We are the world“, за помоћ гладнима у Етијопији, у Бугарској, турски помаци постављају бомбу од које гине седморо људи укључујући и децу, као протест бугаризацији бугарских Турака. Михаил Горбачов постаје вођа Совјетског Савеза. Излази Windows 1.0. Откривена је озонска рупа, зелени покрети добијају на значају.

Рибља Чорба издаје „Истину“,Мерлин издаје „Конкузна времена“, Денис и денис су певали „Ја сам лажљива“. Халид Муслимовић пева „Учини бар један погрешан корак“. Излазе филмови „Отац на службеном путу“, „Бал на води“, „Није лако са мушкарцима“,“Ћао, инспекторе“, „Тајванска канаста“,“Жикина династија“,“За срећу је потребно двоје“.

Година у којој манијаклни етос коминтерновских дронова попут Жикице Јовановића Шпанца, Коће Поповића и Јосипа Броза, те специјалне верзије комунистичких фанатика и фракције која је у ствари анти комунистички комунизам, распада и конструкт који су направили се урушава полако и сигурно. Док рат на Косову бесни, ови ботови, се боре за Палестинце, спашавају терористе и удаљавају СФРЈ од света, воде неспособну политику, док сигнали са којима су контролисани споља, како са запда и истока, лагано слабе и они почињу да варниче јер се багови у коду гомилају. Очај се шири федерацијом и њен утицај рапдино слаби. Без новца који добија са стране, она више није у стању да одржава илузије и фасаде потемкинових,села почињу да се руше.

Свуда осим у Србији. У Србији, фракције државне безбедности се колико толико консолидују и преко својих интелектуалаца, превасхдно Добрице Ћосића, они се припремају терен за долазак месије који ће их све спасити од пропасти коју сами константно креирају.

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s