Драгослав Павков: Мењање лоших навика – how to?

https://pagead2.googlesyndication.com/pagead/js/adsbygoogle.js?client=ca-pub-6956056551713799

Грађани функционера треба да бирају и постављају да ради за њих, за себе нека ради у својој приватној компанији. Они не смеју да „имају разумевања“ за злоупотребе које политичар врши док је на функцији за коју су га изабрали.

За почетак довољна су три истомишљеника као оснивачи, стотинак евра за регистрацију у АПР и педесетак правилно распоређених симпатизера.

mishelle

Добро, договорили смо се да систем не ваља или се барем надам да јесмо?
ОК, онда ћемо наставити као да систем не ваља… Јер оно што је добро за Мићу Прасопека, Вучићевог Малог, Цицу Банкарицу, Симу Циганина тј. елиту – никако не може да буде добро за Миливоја Ватрогасца или Живку Медецинку тј. обичан свет, такозвану биомасу.
Обичан свет додуше, и може да има одређену краткорочну корист од злоупотреба и лоповлука елите, нешто попут… поред новог аутопута (који се гради по ценама много већим него у најбогатијим земљама света) – мештани неког села кога аутопут обилази*  добију пар километара три метра широког асфалта…
А онда половина сељана каже „мало ли је, жути лопови нам нису дали ни то…“, а друга половина одговара са „јебо вас Вучић, продали сте дупе за сендвич!“.
Уместо да и једни и други седну и размисле колико сеоских путева је могло бити асфалтирано да нема анекса уговора, провизија, поновљених тендера све док посао не добије тачно одређена фирма…
То је проблем љубезна браћо моја, а не да ли краде „наш“ или „њихов“; не сме да краде нико.

Да би се у државу увео ред неопходно је да управљање**  за промену преузму не нужно школовани*** већ обавезно поштени људи и патриоте.
Једна од већих превара бирачког тела јесте да кандидати за функције морају да буду „школовани“, а друга је да дипломе са „државних“ универзитета више вреде него оне са приватних. Као професори стално запослени на државним универзитетима радним данима гњаве студенте и цеде им знање као сок из суве дреновине, док викендом, кад тезгаре по приватним факултетима, само оду да покупе хонораре и ручају са деканима а да студенте поштено ни не виде. Шио ми га Ђура…
Јер, јесте да то лоше говори о сналажљивим студентима што купују дипломе, али шта са професорима који продају испите? Је ли коначно дошло време да се престанемо правити блесави?
Наравно да кандидат мора да буде функционално писмен човек, али он пре свега мора да буде патриота спреман на одрицање од личног интереса у корист заједнице, и поштен толико да не  подлегне чарима „чашћавања“ (подмићивања).
Друго, он мора да буде свестан својих ограничења и не мора да буде стручњак опште праксе који „зна све“ од осемењавања јуница преко набавке енергената до изградње инфраструктуре и промене државних граница… Он мора да разумева политичку сцену и процесе који се одвијају од глобалног до локалног нивоа, а уз то и луцидан да у сваком тренутку донесе најбољу одлуку ЗА ДРЖАВУ па тако и за себе. Не за себе, а држава нека се уклапа.

Грађани функционера треба да бирају и постављају да ради за њих, за себе нека ради у својој приватној компанији. Они не смеју да „имају разумевања“ за злоупотребе које политичар врши док је на функцијји за коју су га изабрали. Ко није способан да се одупре утицају оних који су га некако учинили својим обвезником слободан је да поднесе оставку. А грађани су дужни да политичаре мењају све док и задњем детету у основној школи не постане нормално и подразумевајуће да на функцију нико нема тапију и да се на њој о(п)стаје да би се друштву давало а не од њега узимало.

Да би кандидат за функцију све ово могао да испоштује и „изнесе“, он иза себе мора да има организацију која има одређену идеју и једномислије око исте тј. идеологију. Организација која га кандидује за јавну функцију мора да има платформу на којој су израђена програмска начела, која морају бити јавна и свима доступна на увид. Та документа морају да израде људи који обавезно морају да буду високо образовни, а радно тело које се бави програмом мора да буде мултидисциплинарно, састављено од стручњака из разних области. Овде долазимо до питања са почетка, о томе колико чија диплома вреди. Не знам да ли сам у праву (мислим да јесам), али када се ради на правној формулацији захтева који се упућује државним органима, мени је логично да би мишљење правника који је студирао пет-шест година, одрадио приправнички стаж у суду, тужилаштву или код адвоката, касније направио каријеру у правосуђу,  требало да има предност пред сматрањем лика који је показао лукавство и сналажљивост тако што је попут једног од бивших председника завршио на неком „Фалусу“ и до дипломе стигао тако што је редовно уплаћивао школарину, хонораре испитивачима и придружене трошкове. Такође, ако се ради на документу који се тиче одбране, некако ми се чини да би овде главну реч требало да воде људи којима је струка геополитика, разумевање интереса на глобалној равни, заједно са професионалцима из области одбране и безбедности. И тако даље…
Одлуке о прихватању докумената доносе органи одређени статутом, кампању за наметање ставова из тих докумената државним органима воде конкретни и изабрани људи.

Како до организације?
Нећете веровати али – лако. За почетак довољна су три истомишљеника као оснивачи, стотинак евра за регистрацију у АПР и педесетак правилно распоређених симпатизера.
Оснивачи морају да буду људи који верују у идеју, барем толико да у њено име могу да се одрекну 30-40€ за трошкове стављања организације у погон. Коме је то превелик трошак или жртва, требало би да размисли о свом патриотизму. Шта би се тек десило да држава од њега затражи да сиђе у ров или у исти недајбоже пошаље сина? Мислим, знамо сви шта би се десило, барем ми старији смо се нагледали свакаквих бисера… Али против тога се ваљда и бунимо, да се неки од наших „лепих“ обичаја коначно пошаљу на сметлиште историје.
Правилно распоређени симпатизери су људи којима је идеја за коју се залажемо блиска али је још не прихватају за своју јер им нису јасне све појединости. Веома је важно да ти људи покривају што већи простор, „од Хоргоша до Драгаша“ би било најбоље, јер педесет истомишљеника у Београду и Новом Саду не значи много; али пет њих у Београду, по тројица у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, по двојица-тројица у Зајечару, Новом Пазару, Ужицу, Ваљеву, Лесковцу, Суботици, Зрењанину… Способни да нађу простор и организују трибине на којима би оснивачи и други из врха организације објашњавали за шта се залажу, шта је план, какву корист ће посетиоци имати ако њихову организацију подрже пред државним органима… Такође, ти људи се морају оспособити да контролишу изборе у својим месним заједницама, као и да шире мрежу симпатизера међу којима бирају сараднике и претварају их у активисте који ће бити спремни да контролишу и спречавају злоупотребе у изборном процесу. Тада постају активисти и на сопствени захтев могу бити примљени за пуноправне и одговорне чланове организације. И тако даље… Све наведено важи док организација о којој говорим „лети испод радара“, док је власт и њена опозиција не лоцирају и обележе као претњу по своје интересе.

Након тога правила игре се надограђују, о томе у следећем тексту (ако некога буде занимало).

*(па ништа од продаје меда, ракије, печења прасића путницима-намерницима…)

**(не владање, то смо протерали заједно са монархијом)

***(има ли након „бравара“ неки политичар да није био носилац академског звања и титуле?)

9 mišljenja na „Драгослав Павков: Мењање лоших навика – how to?

  1. Одлично си написао како би то требало да се ради. Нажалост у пракси је другачије. Свакоме падне на памет то са три оснивача, али тај коме то падне на памет, очекује, да је он тај који шефује. Од сарадње на блиском плану, нема ни говора. А сви други су незанимљиви. Учествовао сам у покретању рада неколико удружења, а своју административну помоћ нуди многима, без да се мешам у „политику“ газде. Чак и то „газде“ нису спремне да прихвате, а ја био спреман да радим за другога, са којима у потпуности и детаљима нисам сагласан. Од пет – шест удружења, само је један био спреман да „користи“ моје „услуге“. Замисли случај, са којим сам у потпуности у току. Чланови удружења, које добије просторије и оспособи исте, истог момента се претворе у два удружења, а наводно се боре за ћирилицу. И првобитни оснивачи се иселе и вше не користе просторије. У међувремену су обезбедили „спонзоре“ и функционишу на нивоу та три „оснивача“. Замислимо „борце“ за ћирилицу, који се споре око Б и П у српски. Мало сам се занео, јер си ме подстакао!

    Sviđa mi se

    • Стара бољка, а све мање имам наде да се ишта може променити. Исто сам прошао и ја, али још ми је најзанимљивије да си ти први који коментарише ово писаније, иако је објављено овде, на Фејсбуку и Твитеру. Или је велика будалаштина, или су људи лицемери још увек неспособни да о својим поступцима критички размисле

      Sviđa mi se

      • Hm, razmišljao sam da napišem komentar ali tema je toliko preopširna da zahtjeva analizu puno dužu od samog teksta a dosta toga je i rečeno prije 10 i više godina dok je još većina nas imala nadu da su promjene moguće i relativno lako izvodljive. Činjenica da nakon 30 godina demonkratije na ex Yu prostorima nije uspjeo nijedan takav projekat govori da je sve daleko teže i komplikovanije nego što se čini jer je nemoguće da je 20 mil ljudi glupo, nesposobno i nezainteresovano. Mislim da je Katić nedavno napisao jedan vrlo temeljan i objektivan članak na tu temu https://nkatic.wordpress.com/2021/12/01/nezavisni-kandidati-i-slicne-zablude-objavljeno-u-dnevniku-politika-od-1-12-2021/ .Suština je da su sve partije na svijetu u suštini interesna udruženja i ni slučajno ne bi stavile svoju infrastrukturu na raspolaganje pa sve i da Tesla ustane iz urne a bez infrastrukture niko nema šanse. Najviše što se može učiniti je otprilike ovo https://nebojsavukanovic.info/ i u tom projektu učestvujem koliko mogu ali i Vukanu su se poklopile karte jer je prvo kao novinar postao opštepoznat pa onda ušao u politiku. Iz pouzdanih izvora znam da je žrtva daleko veća od 100E i recimo zbog političkog angažmana je posao izgubio on i sestra mu a i ja iz istog razloga mogu raditi samo na teritoriji koju sekta ne kontroliše. O razočaranjima od najbližih saradnika pa nadalje da ne pričam ali on je uspio da sve okrene u svoju korist a to umije samo 1promil ili manje Ukratko prekomplikovano za kratak komentar a za duži nemam vremena.

        Sviđa mi se

  2. Штета, а баш бих волео да прочитам шта може да се уради, уместо ноторног „ништа не вреди, нема шансе…“

    Sviđa mi se

    • @Prevrat Можеш ти да „волиш“ шта ти падне напамет, али ћеш тешко добити одговор на постављено питање. Као што се види из опширног одговора Здравка, добио си „анализу“ квазистручњака за све и свашта. На први поглед „осуђује“ другосрбијанце, а истовремено дрвље и камење по Србији и Србима. У стилу, нико и ништа не ваља. Подразумева се, да не покушава, да да одговоре?! Која ли је то зверка Небојша Вукановић, а Катићеву биографију очигледно не познаје.

      Liked by 1 person

  3. Danas ne radim a napisao sam da bih mogao komentarisati temu pa da pokušam. Mislim da nema svrhe jer je sve već rečeno bezbroj puta ali samo rijetki pojedinci su preduzeli bilo šta po tom pitanju a što bi rekli mrski nam drugosrbijanci ako nam je dobro onda ništa. Jutros sam naletio na https://www.youtube.com/watch?v=AcKUsih57wY gdje je rečena većina onog što smatram bitnim ja bih još samo konkretizovao neke stvari. Da bi nešto mogli preduzeti trebali bi definisati najmanje tri osnovne stvari cilj,resurse i put odnosno način kako doći do cilja pa da krenem redom. Cilj bi trebao biti realan i relativno skroman jer su nam i mogućnosti takve. Ja bih kao cilj postavion jeftinu i funkcionalnu državu ali imam osjećaj da bi većina Srbalja ustvari htjela nešto nalik na kentaura ili neko drugo mitsko biće sličnih osobina. SVE FUNKCIONALNE DRŽAVE SU SEKULARNE a mi bi da odlučuju popovi ili/i voždovi ali da imamo benefite stručnog odlučivanja. Ili da, što bi reko Makron, malo nerviram sve sretne države imaju visok stepen vakcinacije a mi bi da imamo prednosti vakcinacije samo jer smo na tv vidjeli vakcinaciju. Dakle za početak svi koji se tako osjećaju su Srbi a o tome najmanje prava da bleje imaju Bećković, Vučić; Dačić jer otkad je njima svanulo većini Srba je smrklo. SVAKO KO PLAĆA PUNI IZNOS POREZA REPUBLICI SRBIJI JE DOBAR SRBIN. TAKOĐE SVAKO KO RADI U NAJBOLJOJ NAMJERI JE DOBAR SRBIN. A sad malo o resursima. Drzavu čine treritorija i narod koji teritoriju kontroliše. Što se tiče teritorije nisam stručan ali mi se , odokativnom metodom, čini da nas je zapao solidan komad zemlje pod kapom nebeskom. Sredozemlje ili kako samo ime kaže centar svijeta, klima pristojna, obilje vode, sunca i obradive zemlje a ni pod zemljom ne fali ruda nismo svjetski prvaci ali srazmjerno stanovništvu izgleda da smo iznad prosjeka. Kad smo kod stanovništva tu već stojimo lošije. Fizički gledano ne stojimo loše, razvijeni smo iznad prosjeka bliži smo idealnom izgledu od većine nacija ali je očigledno da nam pamet nije jača strana ili bar nije većini iako se time najviše volimo pohvaliti. Država je ogledalo naroda a naša i nije baš najsretnija na svijetu. To što smo imali Teslu , Milankovića, Pupina jeste iznad prosijeka ali ne mijenja stvari u našu korist jer su ih gori od njih među nama otjerali daleko tako da u suštini oni i nisu Srbi nego Amerikanci srpskog/austrougarskog porijekla. Naš prosjek je nažalost daleko ispod njih mada nije ni toliko loš jer smo u svijetu negdje u sredini u većini kategorija.E sad najteži dio odnosno put kako to postići. Tu ne treba izmišljati toplu vodu sve je već urađeno samo treba kopirati. Kad bih trebao povući neku paralelu napravio bih to sa Finskom. Dugotrajna okupacija, puno jači i agresivni susjedi, približno isti broj stanovnika, približno isto vrijeme oslobađanja su sličnosti nas i Finaca a razlike su strana u WW2 i puno veći stepen materijalnog i duhovnog razvoja Finaca. Koja je onda razlika koja je presudna za razliku između nas? Nisam pristalica rasnih teorija ali nekad davno sam naletio na članak trebinjskog psihijatra danas nažalost pokojnjog dr.Sorajića koji se zvao „porodično nesvjesno“ Tu on tvrdi da presudan uticaj na razvoj pojedinca imaju stavovi i ponašanja koja on nesvjesno usvaja živeći u svojoj porodici uglavnom ne ispitujući druge opcije. Pored porodično nesvjesnog dodao bih još i kolektivno nesvjesno i mislim da je to dvoje uzrok većine naših problema. Gledano kroz istoriju samo je druga Jugoslavija radila u korist stanovništva ili se bar trudila u tom smijeru i nekad kraljevina Srbija u istočnom dijelu i donekle KUK u zapadnom dijelu i to je to svi drugi od Rima naovamo su gledali da što bolje unovče narodnu kožu. Zbog toga je u narodu usađen osjećaj da svaka država samo guli i da je junaštvo zajebati državu na bilo koji način.Kad se tome doda mentalitet bliskog istoka gdje se jedno misli drugo priča a treće radi koji smo usvojili preko Turaka onda dobijemo vrlo zajebanu kombinaciju i doguramo dokle smo dogurali. Tako imamo veeelike patriote koji državu mijenjaju za kesu kikirikija a oni malo manji za obećanje da će dobiti kikiriki sve funkcioniše na nivou klanova a država je samo sredstvo za potkusurivanje. Društvo koje tako funkcioniše brzo dođe na nivo kolonije jer oni sa strane imaju najveći štap i mrkvu pa patriote od kikirikija brzo pridobiju za njihove interese. Može li se izvući iz tog vrtloga i ne biti stalno donji? Pa naravno da može, svi narodi su nekad bili roblje pa su se izvukli a postoje i isprobani načini da se to uradi. Imamo sreću pa u okruženju nemamo narode koji su brojno i teritorijalno u izrazitoj ekspanziji. Nešto pokušavaju Albanci ali im i ne ide i po stanovništvu i po teritoriji stagniraju već pola vijeka ili vijek ostali stoje gore od nas. To kao posljedicu ima da će naši dušmani teško naći topovsko meso u eventualnim sukobima na ovim prostorima a bez njega i nema krvi do koljena sve druge opcije su već isprobane 90-99 pa smo preživljeli i mi sami smo sebi nanijeli daleko više štete u istom periodu nego što su dušmani uspijeli nanijeti. Kad se tome doda da svijet više nije unipolaran kao devedesetih moje procijene su da je direktna vojna intervedncija malo vjerovatna a kopnena invazija praktično nemoguća nakon što su Ameri kao najmoćniji na svijetu dobili po prstima u Iraku, Afganistanu, Siriji….Osim toga se sa relativno malim sredstvima može postići da za većinu potencijalnih agresora postanemo previše ljut i papren zalogaj koji se ne isplati gristi. Razne procjene govore da su patriote opljačkale od 50 milijard USD pa naviše a samo petina toga je dovoljno za sredstva odvraćanja odnosno par baterija S-400, pancira, nešto avijacije i drugih sredstava šta već treba jer nisam stručan da naručujem. Dakle ako nema stranog uplitanja sve je do nas odnosno do naše pameti i sposobnosti. Možda je neko primjetio da sam na početku napisao jeftina i funkcionalna država a ne Srbija i to nije slučajno jer ne podrazumjevam da je Srbija jedina opcija. svaki državni projekat zahtjeva i odgovarajući izbor spoljnih saveznika uz koje je taj cilj lakše postići. Rat mi je počeo kad sam imao 27 godina i i danas mi traje jer ne mogu naći posao osim kod Hrvata pa sam čitao sve čega se dočepam pokušavajući shvatiti uzroke i posljedice i došao sam do zaključka da je svaka novovjekovna Srbija ruski projekat svaka novovjekovna Hrvatska projekat Vatikana i Njemaca a svaka Jugoslavija projekat Amerike i Engleske što je i logično jer Njemcima i Vatikanu treba topovsko meso za prodor na istok i dobili su ga sa Hrvatima isto važi i za Ruse i Srbiju a Komonveltu odgovara klin između njih i to je Yu a na nekom nižem nivou i Bošnjaci su topovsko meso Turske na balkanu. Prema tome bilo bi glupo praviti veliku pravoslavnu Srbiju i tražiti pomoć Vatikana ili Yu uz pomoć Rusije i Njemačke. Mislim da je zbog izuzetno velikog uticaja Katoličke crkve klasična Jugoslavija nemoguća u dogledno vrijeme ali ne i zauvjek jer njihov uticaj drastično opada u mnogim tradicionalno katoličkim zemljama i nije isključeno da će i u našem komšiluku to da se desi ali vjerovatno većina nas to neće doživljeti pa ću to isključiti iz daljeg razmatrajna. Yu model 3 zato nije nemoguća i već je na stolu u obliku otvorenog Balkana. Zbog ekonomije će sve države uskoro biti u toj kombinaciji i to uopšte nije loše samo što mi ovako organizovani tu nemamo šta tražiti. Priča o liderstvu sadašnje Srbije sa sadašnjom vlasti je samo dobar vic i ništa više. Crnogorci su nam najbliži ali zašto bi oni bili pod Vučkovim jarmom ako kod kuće imaju original Vučića i sve čine da ga se otarase? O želji Albanaca da imaju gospodara Vučića ne treba ni pričati. Osim toga takva zajednica bi zahtjevala i višejezičnost i pozitivnu diskriminaciju manjih a to smo već imali i Yu mod. 2 i nije se pokazalo dobro u praksi. Sa druge strane ovakav projekat bi imao i neke prednosti od podrške trenutno najveće sile na svijetu do mogućnosti da se izmigoljimo iz ruske sfere i imamo kakvu takvu demokratiju. Naime BIH je tradicionalno zapadna zona uticaja a Albanija, CG su malo više istok a Srbija izrazito Ruska zona uticaja. Kad se sve zbrčka možda bi i mogli izbjeći tipičnu istočnu despotiju što Rusija nažalost jest sviđalo se nama ili ne i imati nekakvu zapadnu verziju demokratije. Po meni najbolja opcija bi bila demokratska efikasna i jeftina Srbija a to je i najlakše za ostvariti. Pošto je Srbija Ruski projekat ne treba računati na bilo čiju pomoć osim Rusije ali isto tako ni agresivno neprijateljstvo komšija jer su računi već napisani i svi imaju većih problema od miroljubive Srbije. Rusi su vjerovatno dovoljno pametni da shvate da je trenutno najviše što možemo učiniti da ne budemo izrazito protiv njih a za uzvrat bi mogli da tolerišu nekakav model demokratije. Sa druge strane tako nešto bi bilo trn u šapi zapada ali vrlo vjerovatno bi taj trn tolerisali ukoliko ih ne bi puno bolio ili bi procijenili da vađenje trna više boli. Hrvatska je u demografskom opadanju, Bošnjaci, Mađari,italijani… takođe tako da je trenutno osvajački rat malo vjerovatan ali su ekonomske sankcije, sabotaže pa čak i klasične sabotaže vrlo vjerovatne što je ogroman problem jer se radi o našim najvećim ekonomskim partnerima ali uz efikasnu državu bi se to dalo savladati ako je Srbija mogla da se odupre sankcijama Austrougarske kad su im bili praktično jedini partner mogli bi i mi kad imamo alternativu.. Veliki problem u ovoj kombinaciji je Republika Srpska jer je trenutno 100% pod zapadnim uticajem i teško da će je pustiti da izmigolji a svaki ostanak van uticaja Srbije dugoročno bi značio gašenje. U svakom slučaju i ukoliko je cilj treća Jugoslavija mi bi se prvo trebali konsolidovati na teritorijama koje trenutno kontrolišemo pa onda ići u dalje integracije da se ne desi ko u prvoj Jugoslaviji da se u brak uleti bez predbračnog ugovora pa ću toj kombinaciji posvetiti više pažnje.Prvo bi trebalo počistiti svoje dvorište odnosno Srbiju dovesti u red. Mnogim narodima je to pošlo za rukom na različite načine pa ću navesti tri tipična načina mada postoji milion kombinacija. Ja sam nekad davno učio ONO i DSZ (za mlađe opštenarodnu odbranu i društvenu samozaštitu) i većina se šprdala ali je impresivno da su pogodili skoro 100% kao i nadrealisti. Nama u suštini vladaju strani okupatori uz pomoć domaćih izdajnika ili modernije kompradora. Radi se o soft verziji klasične okupacije ali nikako manje opasnoj jer ako si klasična okupaciona teritorija onda okupator ima i nekakve obaveze a ovako okupator izvlači korist a kad dođe red da neko treba da visi prebaciće to zadovoljstvo na kompradore.Pošto se radi o okupaciji onda se treba prvo osloboditi pa onda ići dalje. Najmekši i najefikasniji način je Gandijevski ili Indijski model tihog i upornog otpora na svaki mogući način od građanske neposlušnosti izbjegavanja obaveza do nenasilnih demonstracija i sitnih sabotaža. Ja lično mislim da bi ovo bio dovoljno efikasan i brz način kad bi mi bili u stanju da ga primjenimo a dokaz da je tako je što vlasti i u Bg i u Bl popušta čim malo veća masa izađe na ulicu. Postoje dva nedostatka ovog modela prvi je da naši okupatori imaju više kikirikija za naše kikiriki patriote od nas tako da je teško stvoriti kritičnu masu za efikasan aktivni ili pasivni otpor i drugi je da je naša „opozicija“ samo rezervna ekipa istog okupatora pa smjenom ove ekipe ne bi puno postigli a ne bi me začudilo i da imaju rezervu rezerve. Tu je situacija malko bolja u Rep. Sr. i CG jer oni osim opozicije imaju i nekakvu alternativu. Zbog toga bi trebalo voditi računa koga mjenamo i da ne dođe gori i gledati da ne dovedemo rezervnu ekipu istog okupatora. Drugi način je otprilike kao Albanci na Kosovu. Formira se paralelna vlast u dva nivoa. U prvi se ulazi po pozivu na osnovu zasluga i kompentencija a drugi su operativci na trenu ili modernije rečeno simpatizeri. Izbjegava se plaćanje zvaničnog poreza i forsira paralelni porez, zdravstvo, školstvo i pravna zaštita koja bi za manje novca nudila bolje usluge od zvaničnih što ne bi trebao biti problem pored Fočanskih doktora pravnika iz Travnika i Širokog Brijega i falusa….ops FABUSA iz Sremske Kamenice. Suština je da ako neko radi za kikiriki onda postoje dva načina da ga pridobiješ za opšti interes jedan je da imaš više kikirikija drugi je da imaš veću motku i kombinacijom ova dva metoda bi se mogla dobiti kritična masa za rušenje okupatora a pametnim izborom bi se na vlast mogli dovesti i istinski patrioti i ubiti dvije muhe jednim udarcem. Naravno u obzir dolazi i kombinacija ova dva načina. Treći način je klasična revolucija ali ne bih da učestvujem i ako bude ta opcija moraće bez mene jer sam već dvaput nosio pušku i nemam pojma zašto osjećam se ko polovanqurton ili kraće rečeno navukli su me. Prednost ove metode je što treba manja kritična masa komunisti su od žestokih marginalaca za 5 godina postali apsolutna vlast i što kad se dvorište dobro očisti duže je čisto a nedostatak je što se i danas 80 godina kasnije dijelimo na partizane četnike i ustaše i što nas je na stotine hiljada manje.
    Sve navedeno važi za Srbiju ali Srbi žive i u okolnim državama a Crnogorci, Bošnjaci i Hrvati su nam rod rođeni bližeg nemamo a i Slovenci, Albanci i Bugari su nam bliži od Kineza i Engleza, sa Grcima i Rumunima nikad nismo ratovali kako se odnositi prema njima? Pa primjeniti pozitivnu diskriminaciju naravno ako i kad uspijemo osloboditi Srbiju a do tad u granicama mogućnosti. To se i sad radi ali može i bolje. Besplatno školovanje bi moglo da se primjeni na sve a troškovi da se nadoknade zadržavanjem najboljih davanjem ponude koja se ne odbija a oni bi kasnije postali mostovi saradnje kao što smo to radili sa prijateljskim nesvrstanim studentima. Takođe bi oni mogli da imaju i nižu cijenu ili besplatno zdravstveno osiguranje iz pouzdanih izvora znam da se Bošnjaci koji imaju pameti i novca ne liječe kod Sebije nego u Istambulu gdje imaju pristojan odnos kvalitet cijena i prijateljsku atmosferu i ne postoji ni jedan razlog zašto ne bi to ali bolje i bez jezičke barijere dobili u Bgd. Poistoji i niz problema kad su skoro svi ili svi oni u pitanju poput neraščišćenih računa poput Srebrenice, hladnjača, Sijekovca, žute kuće,jasenovca…… i to se mora rasčistiti na bazi reciprociteta. Sve se uglavnom zna i za sve postoje svjedoci i dokazi i ti likovi su na slobodi zato jer kompradorima tako odgovara a ne zato što tako misli većina. kad i ako to uspijemo onda ide ono sa početka Srbi su svi koji se tako osjećaju, dobar Srbin je svako ko plaća porez RS……… i eventualne nadogradnje u vidu treće Jugoslavije. Toliko zasad mada sam pesimista po ovom pitanju. Previše su ginuli najbolji i vladali najgori u poslednja dva vijeka da bi se izvukli iz provalije u kojoj smo zahvaljujući našim odnosno Domanovićevim vođama a za razliku od Karađorđa i Miloša koji su imali izbor ubiti ili biti ubijen danas ima i treći izbor u vidu tetke u Kanadi i kompradori obilato koriste taj siguronosni ventil na ekspres loncu na štetu našeg biološkog opstanka i kritične mase. Osim toga i u prošlosti su se revolucije dizale samo kad je bilo ili umrijeti od gladi ili od puške a danas većina potencijalnih revolucionara tipka na mobilnim vrijednim stotine evra tako da mi spominjanje revolucije liči na pomodarstvo i najvjerovatnije je da ćemo se polako utapati u euROPSKI melting pot dok se potpuno ne utopimo pod vodstvom naših okupatora i kompradora

    Liked by 1 person

  4. Povratni ping: Zdravko Glavan: Primer „how to“ | P R E V R A T

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s