Драган Томић „Један сасвим досадан текст“

Просто је фасцинантно како Срби реагују на кризу у Украјини. Фасцинантно и комично. Фасцинантна је брзина реакције и комична је узалудност те реакције и као таква ова реакција је спој традиционалних срБских особина, курцобоље и проклете срБске сналажљивости. Спојене заједно ове две реакције чине суштину срБског постојања а то је бесмисленост, безидејност и безумност постојања или кратко и јасно – узалудност живљења. Код мене у насељу, ова реакција има три основна чиниоца. Први је гомилање горива, други је панична куповина девиза и трећи је избацивање кућних љубимаца, превасхдно џукела на улице као мера очувања „стандарда живота“ кроз смањење трошкова. У паници, Србин се сетио 90-их и кренуо да примењује исте мере као и тада и ако је време у потпуности показало да су оне бесмислене и штетне на дужи рок али Србин о дужем року не размишља, већ је вођен сналажљивошћу оличеном у патолошкој практичности и под крилатицом „Е немој да филозофираш него уради нешто“, то „нешто“ је и урадио.

Узалуд.

Узалудност свих србинових мера огледа се у целом спектру срБског постојања. Од СрБског света, који је сам по себи бесмислен јер не поседује основни стуб а то је култура, након чега следе остале бесмислености као што је наука и техника, привреда једном речју, да би након тога недостајао и тамни извор моћи а то је сила тј војска. Србија нема ништа осим манијакалне и мегаломанске жеље за већим,бољим и јачим…било чиме, но како од свих ресурса има само машту, сав њен напор остаје управо ту, у димензији главе и тужног компијутера који мора да трпи менталне пројекције те „главе“.

Ово шта се дешава сада јесте управо оно о чему сам писао давне 2013 године у серијалу „Залазак црног сунца“ и који је обрађивао крај ере нафте . Уз мало муке ти текстови се могу наћи на „Преврату“, чисто ако некога то занима.

Већ тада је било јасно да проблеми са којима ћемо се суочити данас нису проблеми са којим смо се суочавали пре. Нису јер у прошлости смо увек успевали да нађемо бољу алтернативу за оно шта смо имали до тада. Сада, међутим, је обратан процес. Људски род није превазишао камено доба зато што је нестало камена нити је превазишао броназано доба јер је остао без бакра, већ се радило о проналажењу алтернатива од којих је гвожђе било то који је кључно одиграло улогу у цивилизацијском скоку.

Но да би гвожђе могло да се преведе у користан облик, потребна је енормна количина енергије. Све те високе пећи траже угаљ а сам угаљ је у земљи и треба га ископати као и саму руду гвожђа. Све то тражи енергију. Па где је храна за све те раднике, рударе, инжењере….Еееее, није то зајебанција.

Зајебанција је када вам је „држава“ састављена од „поштених“ сељака и „кварне“ псеудо елите, састављене од људи трговачко-сточарског менталитета са примесама друмског разбојника, уваљано у патолошки нарцисодини наратив народа Богу милог који не греши и кога сви мрзе због тога и темељно истребљују. Јер су љубоморни.

У таквој држави, курцобоља и сналажљивост харају немилице и доводе управо до овога шта се десило прошле недеље.

Шта сналажљивом Србину значи 50 литара бензина? Ако му ауто тоши 8 литара дневно, то је недељу дана вожње или пола месеца ако је штедљив. Метар дана да будем максимално дарежљив. И онда, шта ћемо онда? Онда ћемо пешице а кад кренемо пешице ето чопора куца које ће да нам јебу кеву јер смо их избацили у намери да одложимо неизбежно.

Идући даље, ова ситуација ће највише погодити војску. Прво сва та супер гига мега опрема и системи са којима смо „сила“ у регинону неће моћи бити ремонтовани. То укључује и Панцире и јуришне хеликоптере Ми 35 које је Србија набавила. Ту онда су и транспортни хеликоптери Ми-8 и Ми-17. Од Камова смо се већ и опростили. Но нови проблемичић је и чињеница да ЕУ тражи од Србије да уведе санкције Русији и да у поротивном следе санкције. А са санкцијама одлазе и нови ербасови хеликоптери. МиГови 29 и онако су били кршеви када су дошли а сада ће бити још већи.

Дакле по четврти пут, политика седења на 16 столица доводи до тога да ће гуза да тресне о под и да ће све пасти на рамена сиротиње са калашњиковим у рукама која херојски гине за нешто.

И тако, долазимо до суштинског проблема земље Србије, поред Курцобоље и Сналажљивости а то је Трговачка елита једино што зна је да се тали и да купује јефтиније и продаје скупље и која фундаментално корумпира народ са својим пословањем.

У суштини, трговачка елита се води логиком да све има цену и све је на продају осим дућана. Ово значи, да све осим дућана нема вредност и да је једино дућан вредан. Због тога дућан није на продају.

Зато је Београд на неодбрањивом месту, зато се стране инвестиције књиже као домаћа привреда, зато се војска опрема са пар „комата“ овога или онога, зато је пореска управа таква да гуши домаћу прозводњу а поспешује ваљање, зато се купују еври јер се зна да је динар безвредан, зато се гомила гориво јер се не верује у систем снабдевања, зато се избацују џукци на улице јер се тако смањује трошак. Зато проституција цвета у Србији, зато се сања да се буде Мараш и вози 300 на сат, зато се продају територије, зато се улази у неприродне савезе.

Јер дућан је вредност док је све у дућану је на продају.

Само овај пут, овај пут и дућан ће ићи на добош, јер овај пут је СТВАРНО другачије.

Драган Томић

Jedno mišljenje na „Драган Томић „Један сасвим досадан текст“

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s