Nenad Babić: Buđenje iz „liberalnog“ sna

Masovni egzodus zapadnih brendova kao IKEA, Apple, Zara, McDonald’s, Carlsberg, itd., obustava poslovanja, zabrana letova, devalvacija rublje, teškoće u kupovini dolara i eura naterali su mnoge Ruse da veruju da je ceo svet protiv njih, a oni se u takvoj situaciji ponašaju na poseban način

Sada razumem da je Putin u pravu, da se cela ova priča morala dogoditi na ovaj ili onaj način

rat ide dalje svojom logikom, ali sada s ruskim liberalnim taborom koji mu se ne protivi

зауспомену руси4

U razgovoru s Ivanom Danilovim jedan ruski oligarh, liberal, blizak ruskim vlastima, nakon uvođenja obaveze plaćanja plina, ali ne samo, u ruskoj valuti, je rekao: „E sad ćemo im je**bati majku“. Da, kada razgovaraju privatno, i ljudi iz visokog biznisa i politike koriste ovaj rečnik, ne samo u Rusiji. Ali zanimljiva je metamorfoza, jer je u i on početku bio na rubu odluke poput Čubajsa, da ostavi sve, uzme novac i pobegne iz Rusije.

“Pošto su usvojili sankcije protiv nas, mi ćemo im sad je**ti majku. Sada će morati kupovati rublje na Moskovskoj berzi kako bi kupovali plin od nas. Ali ovo je cveće. Samo početak. Sad ćemo ih sve je**ti!”, kaže mi oduševljeno poznanik visokog ruskog državnog službenika.

Već duže vreme radi u Putinovom timu, ali se smatra čovekom liberalnih stavova. Pre mjesec dana moj sagovornik je bio drugačijeg raspoloženja i pomalo zbunjeno rekao da je najvažnije zaustaviti krvoproliće u Ukrajini, a onda treba razmišljati kako živeti u novoj stvarnosti.

Nije on jedini koji je to govorio. U Rusiji već dugo nema nelojalnih ljudi na vlasti, ali funkcioneri, zaposleni i čelnici državnih firmi, zastupnici, direktori državnih poduzeća – u privatnim razgovorima, gotovo svi su izrazili u najmanju ruku zbunjenost u vezi s invazijom Ukrajine. No, tokom mesec dana koliko traje vojni sukob, nije bilo masovnog egzodusa funkcionera i državnih menadžera. Veliki biznis ili mudro ćuti, ili se ograničava na neutralne fraze, „Bože, kakav je ovo svet?“.

Proteklih nedelju dana razgovarao sam s nekoliko ljudi bliskih Putinu, kao i s desetak državnih službenika različitih nivoa i zaposlenih u državnim firmama. Imao sam dva cilja. Prvo, razumeti kakva raspoloženja vladaju u ruskoj eliti i njoj bliskim ljudima nakon neviđenih sankcija uvedenih Rusiji. Drugo, pokušao sam saznati pokušava li neko da uveri ruskog predsednika Vladimira Putina da zaustavi krvoproliće i zašto se Roman Abramovič pokazao kao posrednik-diplomat.

Ukratko, može se konstatovati da se tokom proteklih mesec dana ostvario Putinov san o konsolidaciji ruske elite.

Ovi ljudi shvataju da je sada njihov život povezan samo s Rusijom i da ga trebaju graditi ovde. Različitosti i uticaji krugova i klanova su izbrisani zbog činjenice da su u masi ljudi izgubili pređašnji položaj i resurse. Moguće sklapanje mirovnog sporazuma verovatno neće promeniti raspoloženje u ruskim elitama.

“Prešli smo tačku bez povratka. Svi razumeju da će biti mira, ali da taj mir neće dovesti do povratka života kakav je bio pre”, kaže izvor blizak Kremlju.

Istovremeno, rusko društvo se, kako uvjeravaju moji sagovornici, pod naletom propagande i posljedicama sankcija, također okupilo u podršci Putinovim postupcima. U situaciji kada je, kako im se čini, ceo svet protiv Rusa, građani su počeli “mrzeti Zapad i konsolidovati se”. Prvo ću govoriti o tome.

Društvo pod vanrednim stanjem

Iako službeno Rusija ne vodi rat već provodi „specijalnu operaciju“, ruska državna propaganda radi punim kapacitetom i državni kanali sada prikazuju gotovo samo informativne emisije temeljene na brifinzima Ministarstva obrane i drugim službenim informacijama o „specijalnoj operaciji“, te propagandne talk showove. Stanovništvu je pojašnjeno da se Rusija bori u Ukrajini s nacistima koji su pripremali napad na Donbas. Za više straha govore i o biolaboratorijama na teritorija Ukrajine u kojima su, navodno uz potporu Sjedinjenih Država, pripremali biološko oružje protiv Slavena. Istina, ima tu puno propagande, ali rat je i nema prostora za fraze o „zapadnim partnerima“, za koje su „Rusi varvari i divljaci koje treba zbrisati s lica zemlje“. Tu propagandu gledam svaki dan na hrvatskim kanalima i, iskreno, počinje mi se gaditi i sve ostalo, čak i ono što nema veze s Ukrajinom. Pre svega jer nema jednog jedinog glasa ne proruskog, već da se kritički zapita zašto je do ovoga moralo doći i šta to potvrđuje navode o „ruskom barbarstvu“? Ne. Propaganda melje sve i prisiljava i one za koje lično znam da svoju novinarsku profesiju ne bi tako radili, ali su podlegli ucenama i pritiscima. Ali u mojim očima ih to ne amnestira.

U Rusiji je sam Putin jasno dao do znanja da protivnike rata u zemlji smatra neprijateljima Rusije, koji deluju u interesu zapadnih zemalja.

„One zapadne zemlje pokušaće se kladiti na takozvanu „Petu kolonu“, na nacionalne izdajnike, na one koji zarađuju ovde, kod nas, a tamo žive“, rekao je Putin 16. marta.

Prema njegovom mišljenju, kolektivni Zapad pokušava podeliti rusko društvo. Kako bi uverio sve da Rusi podržavaju njegove odluke, Putin održava sastanke i skupove s građanima koji zavise od države.

Sve je to usledilo nakon početka talasa javnog nezadovoljstva ratom. U prvim danima ljudi su izlazili na ulice, masovno potpisivali otvorena pisma i peticije, poznati umetnici, reditelji, pisci, javne ličnostiširom diljem zemlje su na društvenim mrežama govorili protiv rata. To nije dugo trajalo. U nedelju dana vlasti su blokirale i rasterale gotovo sve „nezavisne“ medije, uvele nove zakone o vojnom izveštavanju, koji se mogu smatrati cenzurom, nisu dale ni najmanju šansu da se ulične akcije razviju u masovne proteste ili Majdan.

U prve dve nedelje policija je privela 15 000 ljudi. Privela, da se razumemo, ne uhapsila i zadržala. Ovde treba objašnjenje jer se novinari na Zapadu vole „igrati“  ovim pravnim terminom, pa privođenja navode kao hapšenja, iako se tu radi o odvođenju u policijsku stanicu na sat ili dva radi otvaranja kartona i uzimanja ličnih podataka, pa sledi puštanje kući, možda uz neku novčanu kaznu za prekršaj javnog reda i mira.

U prvim danima Rusija je gubila informativni rat. Eho Moskve je prenosio informativne emisije ukrajinskog državnog medijskog servisa, kao i televizija Dožd. Onda je usvojen zakon koji je ugasio oba medija. Za Državnu dumu, Kremlj i Vladu je to ipak bilo previše.

Ali početno vreme vojne operacije, pod uticajem takvog izveštavanja, ljudi su imali negativan stav prema kampanji. Podela u društvu je bila teška, 50 prema 50. Onda su se svi državni mediji okupili i počeli puštati normalne sadržaje. Ali onda, kada su na Zapadu počeli govoriti da su svi Rusi loši, kad su počeli bojkotovati umetnike, sportiste, uklanjati ruske sadržaje u pozorištima i skidati pisce s polica u knjižnicama, sve se promenilo.

„Sada je razmera negdje između 75% i 25% u korist pristalica vojne operacije. Odnosno, dolazi do društvene konsolidacije. Pozivi protiv rata nisu nimalo popularni, to je sada marginalna priča”, kaže Danilovu izvor u rukovodstvu jedne od regija u europskom dijelu zemlje, gde će se ove godine održati guvernatorski izbori, što znači da tamo vlasti stalno mere javno raspoloženje. Prema njegovim rečima, sada u društvu ne postoji stav „ajmo završiti“, već stav „ajmo završiti, ali pod našim uslovima“.

Ljudi na vlasti s kojima sam razgovarao jednoglasno tvrde da su za mnoge obične građane, barem dok nema snažnog porasta nezaposlenosti, sankcije i druge ekonomske i političke posljedice rata s Ukrajinom imale učinak suprotan od onoga kojeg iste imaju u zapadnim zemljama.

Masovni egzodus zapadnih brendova kao IKEA, Apple, Zara, McDonald’s, Carlsberg, itd., obustava poslovanja, zabrana letova, devalvacija rublje, teškoće u kupovini dolara i eura naterali su mnoge Ruse da veruju da je ceo svet protiv njih, a oni se u takvoj situaciji ponašaju na poseban način, kažu moji sugovornici.

“Naša zemlja je nakon Velikog Domovinskog rata odmah počela da se obnavlja i čisti, nakon 30 godina, zemlja je uglavnom već bila u redu. Ovi ljudi na Zapadu ne razumeju s kim su se upetljali. To oštro potiče na podršku kampanji čak i one koji su mislili drugačije i postavljali pitanja vlasti. Ali sada još dugo neće postavljati pitanja na tu temu, mrzeće Zapad i konsolidovati se da bi radili svoj posao, posebno ljudi srednjih godina. To je vrlo suptilna stvar koju Zapad uopšte ne shvata”, uzbuđeno tvrdi jedan od mojih visokopozicioniranih poznanika, dodajući da se osjeća podmlađenim za nekoliko desetleća. Iskreno govoreći, teško mi je da shvatim da li on to stvarno oseća, ili je to samo privremena odbrambena reakcija.

Prema Sveruskom centru za javno mnenje, 74% Rusa podržava „specijalnu vojnu operaciju“ u Ukrajini, a nivo poverenja u Putina od početka operacije porastao je sa 67,2% na rekordnih 80,6%, koje nije imao već dugi niz godina. Naravno, „nezavisni sociolozi“ smatraju da bi, kada bi se Rusi pitali o njihovoj podršci ratu, broj njegovih pristalica bio manji.

I pre rata upravnik nezavisnog Levada centra je rekao da su anketirani koji su kritični prema politici Rusije, izbegavali da odgovaraju na pitanja sociologa o Ukrajini. Međutim, sad sam Levada centar u svojoj posljednjoj anketi provedenoj krajem marta izveštava: „U martu je značajno poraslo odobravanje mera glavnih državnih institucija: aktivnosti predsednika odobrava 83%, premijera – 71 %, vlade – 70%, Državne dume – 59%. Dramatično se povećao udeo onih koji veruju da stvari u zemlji idu u dobrom smjeru.”

Za ne verovati. Od Zapada osnovan i de facto liberalni Levada centar iznosi iste podatke kao kremaljske službe.

                                                             Putinov san postaje stvarnost

No, šta o svemu misle ruske elite čiji je vrh pao pod neviđene međunarodne sankcije, a oligarsi gube stanove, dvorce i jahte u inostrastvu, te mogućnost poseta mnogim zemljama? Na popisima sankcija sada se ne nalaze samo funkcioneri, deputati Dume i bezbednjaci, već i privrednici i najviši menadžeri koji su se do 24. fewbruara pokušavali distancirati od politike. Na primjer, Roman Abramovič, Oleg Tinkov, Mihail Fridman, Petr Aven, Aleksej Mordašov, German Gref i nekoliko njegovih zamenika, Igor Šuvalov i drugi.

Kad sam video šta rade ovim nesrećnim paraolimpijcima, za mene je sve bilo jasno. Dođavola s iPhoneom, pa imaću kineski telefon. Evo imam nemački auto, od sada neka bude i kineski ili ruski. Sada razumem da je Putin u pravu, da se cela ova priča morala dogoditi na ovaj ili onaj način. I da bi nam te sankcije svejedno bile nametnute”, kaže visoki državni službenik koji je pre mjesec dana verovao da se imperijalne ambicije mogu demonstrirati i na druge načine, recimo rastom privrede i GDP-a, a ne slanjem vojske u suverenu zemlju.

Prema rečima nekoliko ljudi na različitim nivoima vlasti, lične sankcije učinile su Putinu veliku uslugu i pomogle da se postigne ono što je dugi niz godina bilo nemoguće – pretvoriti ruske elite u proruski monolit.

“Sve ove lične sankcije cementiraju elite. Svi koji su razmišljali o nekom drugom životu shvataju da je sledećih najmanje 10 do 15 godina njihov život koncentrisan u Rusiji, da će njihova deca studirati u Rusiji i njihove porodice će živeti u Rusiji. Ti ljudi osećaju prevareno i uvređeno od strane Zapada i neće nikoga rušiti, nego će ovde graditi svoje živote”, kaže visoki izvor u jednoj od državnih kompanija koje su potpale pod sankcije.

Paradoksalno, i društvo i elite, dotad beskrajno udaljeni jedni od drugih, sada, ako se nisu međusobno okupile, onda barem osećaju da su na istom brodu. Iz izjava sagovornika zaključio sam da se između državnog aparata i državnog biznisa mogu uslvno razlikovati tri skupine. Mnogi stariji ljudi osjećaju entuzijazam i priliku da zarade novac i počnu ispočetka, kao ’90-ih.

“Misle da smo glupi? Mi nismo glupi. Mi smo Rusi. Ništa, sad se mobilišimo i radićemo. Čekaj, kokoši se broje na jesen, kako se kaže?”, kaže mi jedan od ovih ljudi u rukovodstvu državne firme koja je pala pod sankcije.

Bez entuzijazma, ali s razumijevanjem, prihvatili su sve kako jeste i nastavljaju da rade svoj posao, iako ne vide uvek smisao u tome, ljudi srednjih godina, od 45-50 godina, koji su u mladosti živeli u sovjetsko doba.

“Sada je puno važnije shvatiti kako ćemo živeti pod novim okolnostima”, kaže moj sagovornik u ovoj dobnoj kategoriji, koji zauzima visoko mesto u hijerarhiji moći i smatra se tehnokratom.

“Pa da, ako se mora jesti korijenje i roditi u polju. Ali koje su druge opcije?“, tužno je ironičan drugi sagovornik iste dobi.

Najviše frustrirana je grupacija od 35-40 godina, u kojoj je resetovana većina postignuća koja su stekli ne tako davno. Neki od njih se osećaju napušteno i ne vole sugrađane koji su napustili zemlju, koji ih, po njihovom mišljenju, iz inostrastva uče kako živeti i rušiti režim.

“Želim da im kažem: Samo ćutite”, opisuje svoje osećaje i mišljenje svojih vršnjaka jedan od mojih najmlađih izvora, koji je na čelu borbe države s posledicama zapadnih sankcija.

Drugi mladi službenik koji ne podržava rat kaže da se oseća u zamci.

Nepodnošljivo je ostati, ali je nemoguće dati otkaz i otići jer ga niko neće pustiti iz zemlje, tvrdi.

Uvođenje ličnih sankcija i prekid veza sa spoljnim svetom za ruske elite ima još jednu posledicu. Zbog gubitka finansijskog položaja i kolosalnih političkih posljedica, razne interesne grupe i klanovi, prema riječima jednog od mojih sugovornika, „nestali su“.

“Nema grupa, krugova, klanova, sve je uništeno. Svi su izgubili financijsko poverenje, političko, izgubili su svoj položaj. Ko je mogao učestvovati u pokušajima uticaja na Putina s različitih strana u različitim prilikama, mogao je. Sve je resetovano na nulu, svako je postao akter svoje istorije. Primetne su samo pojedinačne sporadične akcije”, objašnjava stariji izvor.

Oni ljudi koji uspeju komunicirati s Putinom žale se da on sam priča sa zanimanjem, ali gotovo ne sluša šta mu govore, objašnjava situaciju osoba koja poznaje ljude koji su razgovarali s predsednikom posljednjih mesec dana. Stoga pretpostavljaju da su Putinu potrebni mirovni pregovori da bi dobio vreme, ali on i dalje veruje vojsci, koja kaže da se Donjecka i Luganska regija i obala Azovskog mora mogu uzeti od Ukrajine.

                                                         Tko bi mogao uvjeriti Putina?

„Beskorisno je i besmisleno“, ovako mi odgovaraju svi ljudi s kojima sam razgovarao na pitanje pokušava li se onaj deo ruske elite koji se ne slaže s Putinovim postupkom u odnosu na Ukrajinu ujediniti i uticati na njega.

“Niko ne može ništa zahtevati. Mogu doći i razgovarati, ali nema smisla. Putin ima jasnu sliku u glavi koju ponavlja svima: Hteli smo da budemo prijatelji, proglasili su nas svojim neprijateljima, okružili su nas sa svih strana, bili su spremni prihvatiti Ukrajinu u NATO i rasporediti projektile. Provocirali su nas i drugog izlaza nije bilo”, govori svima, što tvrdi osoba upoznata s detaljima pregovaračkog procesa između Rusije i Ukrajine, dodajući da postoji i objektivan problem pristupa Putinu.

Krug njegovih kontakata je što je moguće uži. Proteklih mesec dana nije javno prijavljen nijedan susret Putina jedan na jedan s bilo kim iz ruske elite ko bi, recimo, iz ideoloških razloga mogao ne podržati rat.

U Putinovom najužem krugu ima nekoliko ljudi liberalnih stavova. Među njima su predsedniku najbliži šef Računske komore Aleksej Kudrin i predsednik Sberbanke German Gref. Izgubili su najveći deo svog utjecaja, kao i cela takozvana „liberalna kula“, čije je postojanje upitno, ali još uvek imaju pristup predsedniku Rusije.

Putin, Kudrin i Gref zajedno su radili u uredu gradonačelnika St. Peterburga ’90-ih. Upravo je Kudrin pomogao Putinu da se preseli u Moskvu 1996. i nađe posao u predsedničkoj administraciji, dok je Gref nadgledao razvoj ekonomskog programa u prva dva Putinova predsednička mandata. Kudrin i Gref, kao ministri, proveli su nekoliko ključnih reformi koje su, uz visoke cene nafte, osigurale privredni rast u Rusiji 2000.-2008. Pod Kudrinom i Grefom, Rusija je pre roka otplatila svoje dugove zemljama Pariškog kluba, što je Putinu omogućilo samostalnu međunarodnu politiku.

Kudrin je dva puta priznat kao najbolji ministar finansija na svetu. 2010. prema časopisu Euromoney i 2003. prema časopisu The Banker.

„Ponosan sam što je takva osoba radila u mojoj vladi“, rekao je Putin 2013.

U tom trenutku Kudrin nije imao pristup javnosti zbog svađe s Dmitrijem Medvedevom. No, uprkos tome, Putin je rekao da mu je Kudrin prijatelj i da nije napustio tim.

Kudrin je s Putinom razgovarao prvih dana nakon početka rata, iako je razgovor bio planiran pre ovog događaja, kažu moji sagovornici. Njemu bliska osoba kaže da je Kudrin upozorio Putina na posljedice rata, da će se privreda zemlje vratiti na početak ’90-ih, a to bi moglo dovesti do društvenih potresa.

No od predsednika nije bilo odgovora. Drugi Kudrinov poznanik kaže da je šef Računske komore nekoliko dana nakon razgovora s Putinom izgledao zapanjeno, jer mu je dao do znanja da će ovaj rat biti dug. Sam Kudrin je 16. marta na svojoj Facebook stranici napisao: “Posljednjih nedelja svet u kojem živimo dramatično se promenio. Najverovatnije će te promjene biti s nama još dugo.”

Nakon početka vojne operacije, sam Gref i Sberbanka, na čijem je čelu od 2007. godine, našli su se pod teškim sankcijama SAD-a i EU. No, prema mojim informacijama, to Grefa nije inspirisalo na razgovor s Putinom o potrebi zaustavljanja kampanje. Štoviše, Sberbanka je zauzela oštar stav prema onima koji su otišli s početkom rata i želeli da rade na daljinu. Od njih se traži da se vrate ili da daju otkaz.

Ni Kudrin, ni Gref, ni bilo tko drugi sada neće uveravati Putina da zaustavi rat, a on ih ne bi ni slušao, siguran je visoki ruski funkcioner.

“Da, kako to zamišljaš? Beskorisno je. U toku je vojna operacija i sada nije vreme za takve savjete”, kaže.

Prema njegovim riječima, svi razgovori mogući su tek kada prođe vruća faza sukoba. Reći Putinu bilo što protiv rata sada bi bilo svojevrsno samoubojstvo, rekao je ruski biznismen Mihail Fridman u intervjuu za Bloomberg, koji je i sam potpao pod sankcije. S njim se slažu i moji sagovornici.

Druga osoba koja bi mogla uticati na predsednika je Elvira Nabiullina, guvernerka Centralne banke. Nije iz Sankt Peterburga, ali već više od 20 godina radi za Putina. Od 1999. do 2000. bila je jedan od autora „Strategije 2010“, Putinovog programa ekonomskih reformi. Od 2013. godine je na čelu Centralne banke Rusije, a ugovor joj je istekao letos. Prema Bloombergu, Nabiullina je htela da napusti svoju funkciju nakon događaja u Ukrajini, no Putin je nije pustio. Međutim, dva izvora bliska Nabiullini i istovremeno bliska Putinu sumnjaju u ovu verziju događaja, kao i dva izvora bliska vladi.

“Ljudi koji ovako opisuju situaciju ne razumeju kako sve funkcioniše unutra, i to su njihove puste želje”, kategoričan je jedan od mojih sagovornika.

Prema njegovim riječima, Nabiullina razume pravila igre i najviše što bi mogla reći predsjedniku je: Budući da se situacija tako teško razvija i ako postoje sumnje u moj profesionalizam, razumjeću ako me  otpustite.

Nabiullini poznanici kažu da je jako zabrinuta zbog onoga što se događa. Jedan od njih, sagovornik blizak vlasti, napominje još jednu stvar.

“Prošle jeseni Nabiullini klevetnici su pokazali video s njenim mužem i još jednom ženom. Ovo je neverovatno odvratno i bestijalno. Pakleno radi, a oni je ponižavaju. Ali ni nakon toga nije otišla. Dodaje da će se svaki spor s Putinom i dobrovoljni otkaz doživljavati kao izdaja.

                                                   Marš pojedinačnih neistomišljenika

Bivši potpredsednik vlade Arkadij Dvorkovič izrazio je svoje protivljenje ratu sredinom marta. To je došlo jer je njegov položaj kao predsednika Međunarodne šahovske federacije bio klimav, jer je savez jednoglasno odlučio da zabrani ruskim sportistima da se takmiče pod svojom zastavom.

Dvorkovič je za sve okrivio Kremlj, ali je potpredsednik Veća Ruske Federacije Andrej Turčak nazvao njegov govor „nacionalnom izdajom“ i pozvao na njegovu ostavku s mjesta predsednika vladinog fonda Skolkovo. Dvorkoviča je oštro kritikovao i bivši kolega u vladi Medvedeva Dmitrij Rogozin.

Zbog toga je Dvorkovič podneo ostavku. No, očito je ovaj korak više bio odgovor na kritiku nego odlazak u znak protesta. Dvorkovič, koji je odavno izgubio svoj nekadašnji uticaj, nalazi se u Moskvi, gde je prošle nedelje proslavio 50. rođendan, kažu dvojica njegovih poznanika.

Do sada je iz cijele elite bila samo jedna poznata osoba, koja je, po svemu sudeći, dala otkaz upravo zbog neslaganja s odlukom da se bori u Ukrajini.

Predsednički savjetnik za održivi razvoj i jedan od arhitekata tržišnih reformi u Rusiji, Anatolij Čubajs, koji je otišao u Tursku i odlučio da se još neće vraćati. Akt šefa predsedničke administracije pod Jeljcinom i prvog potpredsednika vlade postao je poznat 23. marta, dok je dekret o njegovoj smeni potpisan 25. marta.

Čubajsovi poznanici njegov korak nazivaju neočekivanim i on nikoga od njih nije upozorio na svoje planove. Navode i da su mislili da su on i supruga otišli u Tursku na odmor, a najmanje nedelju i po pre nego što se saznalo za njegovu smenu. Šta je tačno Čubajs rekao Putinu i je li uopšte išta rekao, nije poznato. Vredi napomenuti da u Rusiji možda nema nepopularnijeg državnika od Čubajsa. Funkcioneri i propagandisti dočekali su njegov odlazak s likujućim veseljem, pa Čubajsov čin vjerojatno neće nadahnuti nekoga da ponovi takav korak.

Čubajs nije bio deo Putinovog najužeg kruga savetnika i nije imao značajan uticaj barem poslednjih deset godina. Poslednja mu je pozicija bila počasna penzija, ali ga je predsednik štitio od  snaga bezbednosti , uprkos njihovim pokušajima da ga zatvore. Upravo je Čubajs 1997. godine savetovao Putina da radi u predsedničkoj administraciji, nakon čega mu je karijera iz KGB-a brzo krenula uzbrdo, iako je Boris Nemcov kasnije rekao da je Čubajs bio protiv imenovanja Putina za premijera i pokušao odvratiti Jeljcina od toga.

Neuporedivo uticajniji milijarder Roman Abramovič iznenada je i bez ikakvih izjava pokazao svoju antiratnu poziciju diplomata. Od prvih dana vojnog sukoba u organizovanju pregovora, na zahtev ukrajinske strane, učestvovao je i izrazito povučeni preduzetnik. Putinu Abramovič nije blizak prijatelj, već oligarh koji mu je ozbiljno pomogao. Na primer, početkom 2000-ih, kako bi povratio kontrolu nad Prvim kanalom, jednim od glasnogovornika ruske propagande, kojeg je Abramovič donedavno posedovao. Abramovičeva prodaja Sibnefta državi je označila važnu prekretnicu u povratku kontrole nad naftnim i plinskim sektorom. Osim toga, Abramovič je bio član „Obitelji“ – najužeg kruga prvog predsednika Rusije Borisa Jeljcina, koja je Putina izabrala za njegovog naslednika.

Predsednik Zelenski je u intervjuu ruskim novinarima, ne navodeći Abramoviča, rekao da oni privrednici koji pokušavaju pomoći u pregovorima to čine kako bi izbegli sankcije, a da „u tome nema velikog domoljublja“. Međutim, prema Wall Street Journalu, Zelenski je privatno zamolio američkog predsednika Joea Bidena da ne uvodi sankcije Abramoviču. A član ukrajinske delegacije Mihail Podoljak nakon pregovora 29. ožujka nazvao je Abramoviča „izuzetno efikasnim posrednikom“.

„Odnosno, on delimično moderira proces sa stajališta kako ne bi došlo do nesporazuma na startu, kada jedna strana nešto izjavi, a druga je to krivo shvatila, sa stajališta logistike pregovaračkog procesa”, rekao je Podoljak.

Budući da je s Putinom ionako beskorisno voditi temeljne razgovore o tome ko je u pravu, a ko u krivu, kako kažu moji sugovornici, Abramovič mu pomaže u predstavljanju raznih opcija za rešavanje sukoba. Njegov položaj se razlikuje od onoga u kojem su državni službenici i zavisni privrednici podređeni predsedniku, te mu omogućuje da bude u statusu osobe s kompromisnim neslužbenim primirjem.

Pokazalo se da poslovni čovek ima sve resurse potrebne za posrednika, napominju moji sugovornici koji ga poznaju. Ima pristup prvim osobama Rusije i Ukrajine, odobravanje njegovog posredovanja od obje strane, sredstva i mogućnosti kretanja između Moskve i Kijeva, pa je dvaput letio tamo-vamo kroz Poljsku, poznanstva preko zajedničkih prijatelja s članovima ukrajinske delegacije Davidom Arahamijom i Rustemom Umerovom, a da ne govorimo o vlastitom iskustvu poslovnog čovjeka koji je izgradio svoje carstvo ’90-ih.

Abramovič je nakon Istanbula barem još jednom posetio Kijev radi razgovora. Učestvovao je i u novom krugu pregovora koji je održan 29. marta.

Faridai je objavio tačke predloga ukrajinske strane Rusiji, koje je predsednički pomoćnik Vladimir Medinski doneo u Moskvu. Ako ukrajinski pregovarači imaju direktnu vezu sa svojim predsednikom, ruski delegati tokom pregovora komuniciraju samo sa šefom predsedničke administracije Antonom Vainom.

Napominje se da je na pregovorima u utorak bilo prilike za potpuno zaustavljanje borbi i proglašenje privremenog primirja, ali su obje strane to izbegle, nadajući se novim vojnim uspesima. Što znači da rat ide dalje svojom logikom, ali sada s ruskim liberalnim taborom koji mu se ne protivi.

(Alter main stream)

Prevod, ilustracija i naslov – Prevrat

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s